Beskvasni ječmeni hleb

Pečenje beskvasnog hleba izgleda kao komlikacija, ali je zapravo veoma lako, kada uvežbate postupak. Dobra je stvar što čak i u slučaju da hleb ne naraste, one je ukusan, za razliku od neuspelog hleba od belog brašna. Ako nemate ječmeno brašno zamenite ga pšeničnim, kukuruznim, heljdinim, raženim... Ja sam ječmeno brašno sam samleo od zrna ječma (geršle), u mlinu za kafu, koji koristim samo za mlevenje semenki i zrna. U njemu sam skoro mleo i proso za fantastičnu Maslinkinu pitu od prosa. Mislim da je bila dobra ideja da ječam ne sameljem u sasvim fino brašno, već malo krupnije, da bude kao griz. To je hlebu dalo dodatnu rastresitost, pa se nije "spljeskao".

Recept:
Razmitite 1 šolju pšeničnog brašna sa 1 šoljom mlake vode. Ostavite u keramičkoj posudi, poklopljeno tako da ima 2-3 mm prostora lufta, da bi ovo početno testo (starter) moglo da “diše”. Ako je toplo kao što je sad samo tako ostavite testo u nekom ormanu bez promaje, da stoji puna 24 časa, da dobro uskisne. Kada je malo hladnije, umotati testo u čaršav ili tanko ćebence. Za ovo vreme prirodne gljivice iz vazduha “prave gozbu” i hrane se ugljenim hidratima iz brašna, odnosno proizvode ugljendioksid od kojeg testo narasta. Posle 24 časa, gljivice će pojesti svu “hranu” i biće gladne. To je pravo vreme da umešate još brašna, pa će testo zbog gladnih gljivica lepo narasti.
Dakle, u uskisli starter umešajte sada 1 šolju pšeničnog brašna i 1 šolju ječmenog brašna, kao i malo usitnjene morske nerafinisane soli (pola kašičice). Umesite testo, snažno gnječeći oko 10 minuta.Ostavite testo poklopljeno i smešteno na isti način kao i starter, opet 24 časa. Nakon ovog vremena, testo će lepo narasti, rascvetati se…
Za pečenje je važno da imate tešku metalnu ili keramičku posudu sa dobrim poklopcem. Zagrejte tu posudu i poklopac u rerni na 220 stepeni, pa preručite testo, poklopite i pecite 45 minuta na 220 stepeni, bez otklapanja. Otklopite posudu i pecite otklopljeno još oko 10 minuta.

Napomena: Brašna su različite vlažnosti, neko je vlažnije, neko suvlje – zavisi gde ga nabavite, koliko i kako stoji, itd. Moguće je da će biti potrebno malo više ili malo manje vode nego u receptu. Testo treba da bude mekan i kompaktno. Kako testo treba da izgleda, da bi hleb ispao na kraju dobar – to se uči iskustvom. Za pečenje hleba je potrebno puno vežbe i nesupelih pokušaja.
U svakom slučaju, hleb će uvek biti jestiv, bez obzira da li naraste ili ne.


Još zdravih recepata, čeka vas na www.zdravirecepti.com

Maslinkina pita od prosa

Ima godinu dana kako sam kupio malu BOSCH mašinu za mlevenje kafe. Do sad sam je koristio samo za mlevenje lanenih semenki, koje posipam preko jela, radi omega masnih kiselina. Dugo mi se već motala ideja po glavi da probam u toj mašinici da sameljem neku žitaricu, posebno proso, jer ima dosta recepata na netu sa brašnom od prosa, ali njega kod nas neeeema da se kupi. Odluka je pala kad sam video super recept za pitu od prosa od Maslinke na Coolinarika sajtu
U maslinkinom receptu se koriste blitva i praziluk. Nažalost, danas kad sam se namerio da pravim ovu pitu, sva blitva u mojoj prodavnici je bila uvela, a praziluka ionako nema u ovo vreme. Mislim da ova pita može da se napravi i bez ičega, samo od prosenog brašna, vode, ulja i soli, ali sam se ipak odlučio da dodam ono što uvek imam u kući - šargarepu i crni i beli luk. I jedan "tajni" sastojak" - sveže listiće ruzmarina. Evo dakle moje verzije, koja ne izgleda tako dobro kao Maslinkina, ali joj ništa ne fali:)))

Izrendajte sitno pola šolje šargarepe. Iseckajte sitno pola šolje luka. Propržite šargarepu i luk na 3 kašike maslinovog ulja, uz dodatak morske soli. Prohladite smesu, pa je izmešajte sa šoljom sveže samlevenog prosenog brašna i šoljom i po vode. Dodajte još malo usitnjene morske soli, 2 kašike listića svežeg ruzmarina i 2 sitno seckana čena belog luka. Masa treba da bude baš retka, bez brige, što reče Maslinka:)
Nauljite tanko pleh, pospite ga brašnom i otresite višak. Stavite pleh u rernu na 220 stepeni. Kada se zagreje, izvadite pleh, sipajte smesu, pospite ovsenim pahuljicama ili susamom i stavite da se peče na 220 stepeni 60 minuta.
Sačekajte da se pita lepo ohladi pre nego što je isečete. Prijatno.
Uskoro probam verziju s kockicama crvene paprike:)

Još zdravih recepata, čeka vas na www.zdravirecepti.com

Kuskus kolač

Kada mi se neko jelo dopadne imam običaj da ga kuvam svaki dan, sve dok mi se ne smuči. To i nije tako loše, jer praksa čini majstora:))) A kada neki recept znate napamet, onda počinju eksperimentisanje i izmene, što ja obožavam.
Jagode nažalost tako kratko traju, da čovek i nema vremena da mu se "smuče". Zato sam ja malo požurio sa kuskus kolačem (ili tortom), koja je poznata makrobiotička poslastica sa voćem. Jagode koje sam koristio su za sada još one "plastične", uvoz iz Španije. Ne znam šta im rade i kako ih gaje, ali imaju neočekivano dobar i sladak ukus.
Da se ne bih ponavljao, recept za kuskus kolač sa jagodama se nalazi ovde i tu imate i predlog za serviranje u staklenim čašama. Poslednji put sam pravio malu izmenu, umesto u čaše, ređao sam kolač u običan pleh i kasnije ga sekao na kocke. U samom receptu možete da zamenite 3/4 čaše kukusa kombinacijom 1/4 čaše kukusa, 1/4 čaše ovsenih pahuljica i 1/4 čaše mlevenih prepečenih lešnika- tako da na kraju dobijete 3/4 čaše ove mešavine, koju treba da umešate u ključali sok od jabuke i dalje sve pravite po receptu sa sajta. Mislim da je ukus ovakve podloge mnogo bolji od originalnog makrobiotičkog recepta koji se pravi samo od soka od jabuke i kukusa. Ovsene pahuljice daju utisak masnoće (ovas je najmasnija žitarica), a mleveni lešnici pored masnoće daju aromu. Neki koji su nenaviknuti na makrobiotiku su se "žalili" da im kolač nije dovoljno sladak, kao i da mu fali šlag odozgo. E sad, što se tiče šlaga - pogotovo onog instant iz kesice, kod mene ga neće videti:))))) A ako baš volite slatko, dodajte u podlogu ispod jagoda kašiku-dve ječmenog slada iliti maltexa.
Probaću ovaj kolač i sa drugim voćem kada stigne: trešnjama, malinama, breskvama... Pa javljam:) Prijatno!

Još zdravih recepata, čeka vas na www.zdravirecepti.com

Šargarepa s koprivom

Kopriva pročišćava organizam, ima posebno lep ukus i može da se spremi na stotine načina. Koprivu ne morate ni da kuvate. Dovoljno je da je izgnječite tako da listovi splasnu i izgube "bockavost". Tako je najzdravija, prelivena s malo ulja i soka od limuna. Ako kuvate koprivu, neka to ne bude duže od 30 sekundi, kako biste sačuvali veći deo korisnih sastojaka.

Za 1 osobu:
Isecite ukoso 3 šargarepe, tako da dobijete duguljaste kolutove, debele oko 1 cm. Zagrejte u šerpi koja ima dobar poklopac 1 do 2 kašičice susamovog ili maslinovog ulja. Dodajte šargarepu, posolite morskom nerafinisanom solju (ne previše, tek da so izvuče prirodnu slatkoću šargarepe). Pržite 1 minut, pa smanjite vatru na najmanje moguće (stavite difuzor plamena, ako ga imate). Dodajte 2-3 kašike vode, dobro poklopite i krčkajte 30 minuta, bez mešanja i podizanja poklopca. Šargarepa će se skuvati u sopstvenom soku i postati izuzetno slatka ako je spremate na ovaj način.

Razmutite kašičicu kuzu praha u 1/3 šolje vode i prelijte šargarepu. Sada mešajte, da se kuzu (koji služi za zgušnjavanje sosa) skuva i da se ne naprave grudvice. Posle minut-dva kuvanja dodajte punu šaku sveže koprive, izmešajte sa šargarepom i kuzu sosom, kuvajte tako 20 do 30 sekundi i odmah skinite sa plamena. Služite odmah, po želji pospite gomashiom (makrobiotički začin od susama i morske soli).

Savet: Ako kuvate unapred za kasnije, pripremite šargarepu i kuzu sos, pa posle podgrejte, ubacite koprivu i odmah služite. Važno je da koprivu jedete što je moguće svežiju.

Prijatno!

Još zdravih recepata, čeka vas na www.zdravirecepti.com

Bistra supa s ljubičicama

Ovo je drugi post u kojem savetujem ljubičice kao hranu, ali da ne bude kako sam ja pobrstio sve jadne ljubičice - ovo je bio takođe i drugi put kako sam ih uopšte jeo ove godine. Neki su mi pisali da su ljubičice u Hrvatskoj zaštićena vrsta i da ne smeju da se beru. Kako je kod nas ne znam, ali na Avali ih je danas bilo k'o pleve pa sam nabrao jednu-dve šake. NADAM SE da nisam uradio ništa loše po biljni svet!
Ovog puta preporučujem bistru supu od tamarija i kombu alge sa ljubičicama kao lisnatim povrćem. Listovi ljubičice su izuzetno bogati vitaminom C, pa ćemo ih zato ostaviti nekuvane i preliti prohlađenom supom.

Za jednu osobu:

Parče od 5 cm kombu alge prokuvajte u 1,5 šolji vode. Kuvajte 10 minuta, pa izvadite algu i koristite je u nekom drugom receptu (recimo ubacite u pasulj ili sočivo). Iseckajte beli deo 1 mladog luka na kolutove i pržite 1 minut na kašičici maslinovog ili susamovog ulja, uz dodatak par zrnaca morske nerafinisane soli. Isecite polovinu male špargarepe uzdužno na tanke pravougaonike. Dodajte šargarepu mladom luku, pa pržite 1 minut. Nalijte supu u kojoj se kuvala kombu alga. Prokuvajte, dodajte kašičicu tamarija i kuvajte supu 15 minuta. Voda će malo ispariti, a supa će postati slanija. Treba da ostane oko 1 šolja tečnosti na kraju. Pustite da se supa prohladi, oko 2-5 minuta.

Operite šaku listova i nekoliko cvetova ljubićica i stavite u činijicu za supu. Zelene delove mladog luka iseckajte ukoso i dodajte ljubičicama. Prelijte supom, dodajte i bele delove mladog luka i šargarepu iz supe.

Odmah jedite, kako se ne bi izgubio vitamin C!

Još zdravih recepata, čeka vas na www.zdravirecepti.com

Rascvetali ukusi... Ljubičica kao salata

Znam da se sad mnogi pitaju otkud sad cveće u tanjiru, ali ako bolje razmislite, videćete da je cveće deo uobičajene ishrane. Recimo, ulje koje se obilato koristi kod nas je od semenki iz cveta suncokreta. Italijani obožavaju da kuvaju velike sočne cvetove tikvica. A sigurno ste nekad kod neke bake probali i slatko ili sok od ruža. Naravno, nije svako cveće jestivo, i ako niste 100 posto sigurni, bolje je da ne eksperimentišite, jer ima i otrovnog cveća. Ako ste alergični na polen, takođe zaboravite na "cvetni" ručak.

Jedna vrsta cveća koja ne samo da je jestiva, već je i izuzetno zdrava su ljubičice. Jede se divan, slatkasti cvet, kao i sam list ljubičice, koji je mnogostruko bogatiji vitaminom C od bilo kojeg kultivisanog zelenog lisnatog povrća, odnosno salate.

Ljubičice naberite u obližnjoj šumi i izmešajte sa salatom koju inače jedete. Ja sam napravio jednu hrskavu verziju od zelene salate, rukole, listova i cvetova ljubičica, kao i kolutića rotkvica i mladog luka. Začinjeno limunom i umeboši sirćetom, i to je to!

Još zdravih recepata, čeka vas na www.zdravirecepti.com

Proprženo proso i sremuš

Kuvam proso već pet godina par puta nedeljno. To je jedna od mojih omiljenih žitarica jer se kuva brzo, za 20-30 minuta, nije potrebno prethodno natapanje kao kod pirinča i ima OK ukus, pogotovo ako se krčka s povrćem, kao neka vrsta rižota. A kako rižoto valja da bude kremast, ne smeta ako se proso malo raspadne i napravi "sosić" oko zrna.
Ali ako hoćete proso da skuvate tako da svako zrno ostane za sebe, što je naročito lepo pri serviranju i odlično se kombinuje sa začinskim biljem i svežim povrćem kao salata - onda proso prethodno morate da propržite.

To ćete uraditi ovako:
*Operite proso i ocedite ga dobro u cediljci. Recimo pola šolje (za 2 osobe). Ostavite proso najbolje preko noći da se dobro osuši, ili sačekajte bar 10 minuta, da se ocedi što više vode.
*Zagrejte šerpu bez ulja i dodajte proso. Ako ste proso već osušili potpuno, zrna će odmah početi da se peku. A ako ste cedili samo 10 minuta, zrna će se u početku malo zalepiti za šerpu, ali uz mešanje će se odvojiti i, kad se osuše, početi lepo da se peku, kao i potpuno suva zrna. Dakle, mešajte proso i pecite ga tako na umerenom plamenu dok zrna ne zamirišu na kokice i ne porumene.
*Za to vreme pripremite 1 celu šolju ključale vode (a može i banča čaja, koji će prosu dati zanimljivu boju i slađi ukus), pa je nalijte preko proprženog prosa. Dodajte 1-2 kašičice tamarija, pokupite penu, poklopite i stavite na najmanji mogući plamen (stavite difuzor za plamen, ako ga imate) i kuvajte pez otklapanja 30 minuta.
*Rezultat bi trebalo da bude rastresito proso, mekano i sočno. Kada se skuvano proso vrlo malo prohladi (nakon 5 minuta), iseckajte sitno vezu sremuša, pa ga umešajte u proso, kao i 2 kašičice maslinovog ulja (najboljeg koje imete). Servirajte tako što ćete sipati proso u čašu i izvrnuti ga na tanjir. Prelijte svaku porciju kašičicom taana (susamov puter) i ukrasite maslinom. Po želji posipte prepečenim susamom.

Ideja: dodajte na početku kuvanja i 2-3 kašike suvog grožđa i pola kašičice kumina ili karija. Ovo će jelu dati orjentalnu notu i slatkoću arapske kuhinje. A i samo proso koje ćete dobiti ovim postupkom kuvanja liči na kuskus, samo što je od njega zrdravije, jer nije testenina kao kuskus, već integralna žitarica.

Još zdravih recepata, čeka vas na www.zdravirecepti.com

Heljda sa boranijom i sremušem

Suština makrobiotike je da jedemo povrće koje je trenutno u sezoni, odnosno povrće koje može da se sačuva preko cele zime. Sve je to lepo, ali dodje i taj mart, kada se zimske zalihe istroše, a (pravo) prolećno povrće još nije stiglo, pa se na kraju se sve svede samo na šargarepu i drugo korenje. U tom slučaju nije strašno ako ponekad "zašarenite" obrok smrznutim povrćem. Naravno, samo "zašarenite" i samo ponekad. Smrznute namirnice nikada ne smeju da postanu osnova ishrane, niti da budu često zastupljene, ali ako pomoću njih možete da "razveselite" obrok, onda super. Nije poenta da se mučite, nego da uživate u zdravoj hrani. Smrznuta zelena boranija se u receptu koji sledi odlično spojila sa heljdom, koja zagreva organizam po teoriji jina i janga. Tu je i neizbežna šargarepa, koja je cele zime strpljivo čekala da je neko secne i skuva:) Sve je ukrašeno tek izraslim sremušem, koji oslikava dolazak proleća, kako u prirodu, tako i u vaš tanjir... Prijatno!

Za 2 osobe:
*Isperite pola šolje propržene heljde (može i nepropržena, ali je ova prva ukusnija). Zagrejte 2 kašičice susamovog ulja i propržite veliku glavicu luka isečenu na kocke, uz dodatak par zrnaca morske soli. Neka se dobro isprži, da luk postane smeđ i karamelizovan.
*Dodajte zatim jednu debelu i na štapiće isečenu šargarepu i opet par zrnaca soli. Štapiće dobijate tako što šargarepu sečete prvo što je moguće više ukoso, tako da dobijete dugačke ovale. Onda svaki oval isečete popreko na štapiće.
Nakon 10 minuta prženja u poklopljenoj šerpi, ako je potrebno uz vrlo malo vode, dodajte povrću ispranu heljdu. Nalijte šoljom vode i dodajte 2 kašičice tamarija. Poklopite, smanjite plamen i kuvajte 15-20 minuta, da voda ispari u potpunosti.
*Zagrejte za to vreme u odvojenom sudu 1 šolju vode sa pola kašičice morske soli. Kad proključa, ubacite pola šolje smrznute zelene boranije i kuvajte 15 minuta.
*Procedite boraniju i umešajte je u jelo od heljde, kada ga skinete sa plamena. Umešajte i nekoliko listova sremuša, krupno isečenih. Ukrasite sremušem.

Još zdravih recepata, čeka vas na www.zdravirecepti.com

Vegetarijanski zapečeni karfiol

Inače nisam nešto lud za vege i makro receptima koji "imitiraju" jela sa mesom, ali ponekad mi dođe da i nešto takvo napravim. Stvar je u tome što uz odgovarajuću kombinaciju sastojaka možete da postignete sličan ukus, ali bez mesa. Jer ako bolje razmislite, samo meso po sebi i nije previše "aromatično" - tajna je u začinima koji mu se dodaju. Recept koji sledi bi trebalo da predstavlja vege verziju zapečenog karfiola sa mlevenim mesom - koje će u ovom slučaju zameniti integralni pirinač sa proteinsko-masnim dodatkom u obliku seckanih oraha, kuvan sa crnim vinom i lukom. Jelo se peče u rerni i odlično zagreva tokom hladnih dana.

Za 2-3 osobe

Isperite i potopite preko noći (ili barem 5 sati) šolju integralnog pirinča u šolji vode. Propržite u ekspres loncu veliku glavicu luka na kašiki maslinovog ulja. Dodajte malo soli i pržite luk uz mešanje, dok ne počne da se karamelizuje (poprima smeđu nijansu). Dodajte 2/3 šolje krupno mlevenih oraha i pržite s lukom 1 minut. Dodajte zatim 4 čena seckanog belog luka, 1 lovorov list, pirinač sa vodom od natapanja, kašiku tamarija (ili malo soli), 1 sitno rendanu šargarepu, kašičicu majčine dušice i pola šolje crnog vina. Zatvorite lonac i kuvajte 40 minuta na umerenom, ne previše jakom pritisku. Isto ovo možete da radite i u običnom loncu, s tim što će vam zbog ispravanja tečnosti biti potrebno da dodate još malo vode, kako bi se pirinač skuvao. U oba slučaja, krajnji „rezultat“ treba da bude meko skuvan pirinač, ne previše suv, ali ni previše redak ili raskuvan. Treba da dobijetenešto kao rižoto.

Malu glavicu karfiola iscepkajte na cvetove i ubacite u vodu koja ključa, sa malo soli. Kuvajte 30 sekundi od trenutka kad voda ponovo provri i odmah ocedite. Tanko nauljite posudu za pečenje, maslinovim ili susamovim uljem. Prespite pirinač, pa u njega „nabodite“ svetove karfiola. Lepo ih „ušuškajte“ u pirinač, da ne vire mnogo, kako ne bi brzo izgoreli. Razmutite 2-3 kašike sitnog žutog kukurznog brašna, veoma retko, da bude kao redak jogurt. Dodajte u smesu kašičicu majčine dušice, pa time prelijte pirinač i karfiol. Ubacite u rernu da se peče na 180 stepeni dok karfiol i preliv od kukurznog brašna ne porumene.

Ideja: u pirinač možete da dodate i kašiku-dve prethodno potopljenih i iseckanih sušenih vrganja. Ovo će dati još puniji ukus.
Još zdravih recepata, čeka vas na www.zdravirecepti.com

Lignje za 5 minuta

Riba i morski plodovi su zaista nešto što se pravi vrlo brzo, a opet se jede tako retko kod nas. Posebno lignje, one mu dođu kao neki vanzemaljci iz mora, s kojima se mnogi plaše bilo šta da preduzmu.
A zapravo nema ništa lakše od spremanja lignji, ako se držite devize da svoja jela kuvate jednostavno.
Najvažnije je, ako kupite zamrznute lignje, da ih pustite da se odmrznu na sobnoj temperaturi, polako. Tada neće biti žilave. E sad ih isecite oštrim nožem na kolutiće debele 5 mm. Ako ima još nekih "crevca" i hrskavica u lignjama odstranite ih, mada nije ništa strašno ni da ih pojedete. U pitanju je estetika. Dakle, bez crevca...

Posušite kolutove papirnim ubrusom. Za pakovanje od 500 g pripremite veliki tiganj, tučani vok ili plitku šerpu. Dodajte 2 kašike susamovog ulja i kad se zagreje ubacite lignje. Mešajte da se ne zalepe. Pržite 3 minuta. Dodajte 4 kašičice tamarija i 5-6 kašika vode. Pržite i dalje na jakoj vatri, oko minut, dok voda ne ispari. I to je to! Ne pržite dugo, jer će lignje biti tvrde.

E sad zašto nema nikakvih začina? Zato što treba se trudimo da jedemo hranu sa prirodnim ukusom, a lignje imaju savršen ukus! Malo tamarija će posoliti jelo i dati mu šmek, više od toga vam ne treba.

Uz lignje poslužite obavezno žitaricu (na slici je pirinač sa ječmom iz ekspres lonca), svežu salatu (na slici su sirov prokelj i rendana šargarepa posuti sa par kapi limuna). Dodajte i kuvano korenasto povrće, jer je zima. Najbolje je ako je povrće pripremljeno na nišime način, jer će vas ugrejati.

Prijatno!

Još zdravih recepata, čeka vas na
www.zdravirecepti.com

Jedan tofu, dva jela

Od mnogih sam čuo da ne vole tofu, ali mislim da je uglavnom u pitanju to što pokušavaju da ga jedu onako živog i bez začina. Tofu zapravo i nema ukus (ne govorimo o "varijetetima" poput dimljenog tofua koji je nezdrav kao i dimljeno meso), ali je zato pravi "sunđer" za ukuse. Evo jedne ideje, pogodne za hladne snežne dane kao što je ovaj. Rerna, dakle... uključite je na 150 stepeni i pratite dalje:

Komad tofua isecite popreko da dobijete tanje (oko 1 cm) šnite. Svaku šnitu lepo isecite na dva dela i odsecite neravne krajeve, tako da tofu lepše izgleda. S obzirom da je komad tofua prilično nepravilan otpašće vam mnogo viška pri tom seckanju, ali bez brige iskoristićemo to za pravljenje namaza.

Zagrejte prst vode u odgovarajućoj šerpi i dodajte tamarija, recimo kašiku. Kada proključa, ubacite lepo isečeni tofu i kuvajte ga oko 5 minuta. Izvadite tofu i poređajte ga u blago nauljenu posudu za pečenje. E sad one ostatke od seckanja tofua ubacite u istu vodu s tamarijem, isecite glavicu luka na krupno, pa dodajte. Poklopite i krčkajte polako, poklopljeno, dok luk ne omekša i voda malo ne ispari.

Vraćamo se lepo isečenim tofu komadima u posudi za pečenje - vreme je za njihov preliv. Izmešajte 1 kašičicu miso paste i 3 kašičice taana (susamov puter). Razmutite sa malo tople vode, da se dobije sos gustine majoneza. Nanesite to preko tofua, pospite sa malo susama i stavite sve u rernu da se peče oko 20 minuta.

A sad se vratite opet na ono što se krčka u šerpi: luk bi trebalo da je već omekšao, a voda malo isparila. Pustite sve to da se prohladi, pa izmiksujte u blenderu, uz dodatak 2-3 kašičice taana (opet susamov puter), 2-3 čena belog luka i malo bosiljka ili čilija, šta već imate i volite od začina i bilja. Ako volite, dodajte i malo mlevenih oraha. Ovaj namaz može da stoji lepo zatvoren oko 3 dana u frižideru, ima puno proteina i kalcijuma, a može da služi i kao sos poreko povrća.

I jedna napomena: oni koji vole tofu, znaju i da preteraju sa njegovom upotrebom. Tofu nije integralna namirnica, u pitanju je neka vrsta zdrave processed food, ako može tako da se kaže. Dakle, tofu u makrobiotici nije glavno i često jelo, već mini dodatak uz zna se šta - žitarice i povrće!

Još zdravih recepata, čeka vas na
www.zdravirecepti.com

Ovseni kolačići od Aveline Kushi

"A šta ima slatko?"
Što se mene tiče ručak bez nečeg slatkog na kraju nije kompletan!
Ne kažem da je to dobra navika, ali ako već ne možete bez slatkiša kao ja - onda ih učinite barem zdravim. A to pre svega znači bez šećera. E kako je sad to slatko bez šećera? Pa lepo, ima šećera i šećera... A najgori je beli koji se najviše jede. Ni žuti nije ništa bolji, ista stvar, samo sa po kojim vitaminom. Sve su to prosti šećeri. Problem je što prosti šećeri uznemiravaju organizam, daju mu onu instant dozu raspoloženja, koje nažalost vrlo brzo opadne... Da ne dužim, za zaslađivanje je najbolje da koristite voće, suvo voće, voćne sokove i malteks, tj. ječmeni slad. Ove namirnice su takođe slatke, ali se ne absorbuju tako brzo kao prosti šećeri, pa i nemaju negativnih dejstava, naravno - u umerenim količinama.

A da zdravo zaista može biti i slatko, uveriće vas ovi jednostavni kolačići. Recept je iz knjige Aveline Kushi "Complete Guide to Macrobiotic Cooking" s tim što sam vodu zamenio neverovatno slatkim organic sokom od divljih jabuka "Terra Organica". I pirinčani slad sam zamenio ječmenim, budući da mu to dođe isto a razlika u ceni je ogromna. Inače, čovek može veoma lako da se "navuče" na pomenuti sok od divljih jabuka "sa padina Kopaonika" (tako piše na etiketi:=) - mnoooogo je dobar! Jeste i skup, doduše...

Dakle, pomešajte:
1 i po šolju ovsenih pahuljica
3/4 šolje integralnog pšeničnog brašna (ja sam koristio organsko sa farme "Mamužić")
1 i po kašičicu ulja (od kukuruznih klica, može i maslinovo, susamovo, od semenki grožđa)
prstohvat izmrvljene morske nerafinisane soli
1/2 šolje krupno mlevenih oraha

Zatim, toj mešavini dodajte:
1/2 šolje ječmenog slada
1/2 šolje soka od jabuke, bez dodatog šećera

Izmešajte, pa kašikom vadite masu i spuštajte na peki papir. Pritisnite svaki kolačić mokrom kašikom, da ga spoljoštite na debljinu oko 7-8 mm. Ubacite u zagrejanu rernu i pecite 20 minuta na 180 stepeni. Kada se kolačići prohlade, stavite ih u kutiju sa hermetičkim poklopcem - tako mogu da traju nekoliko dana:=)))

Još zdravih recepata, čeka vas na
www.zdravirecepti.com

Miso supa - na cvetiće!

Ima neki luk vlašac što sam ga presadio sa Homoljskih planina. Izgleda mu nije loše ni u saksiji na mojoj terasi, pa s vremena na vreme pusti koju vlat. Nakon sveg onog snega i mraza, inspirisan toplijim vremenom i kišom, pomislio jadan da je stiglo proleće. Vidim ga jutros - izrastao!
To "proleće" koje je stiglo, da mi ideju za novu miso supu, koja je nešto kao vesela supa, na cvetiće. Naravno ne prave, nego od šargarepe. Inače, ovo vam je super ideja da namamite decu da jedu šargarepu.

Evo recepta za supu:

Oko 5 cm vakame alge izmrvite u velikoj šolji vode. Nakon 5 minuta, prokuvajte vodu sa kašičicom susamovog ulja. Izdužno zasecite 4 „žljeba“ na 1 šargarepi, pa je isecite popreko na „cvetiće“. Eto vam prvog cveća u vašoj supi:=)
Kuvajte 5 minuta. Iscepkate malo brokolija - to će da vam bude drugo "cveće" u supi. Isecite malo crne rotkve ili daikona na listiće. Dodajte brokoli i rotkvu u šerpu i kuvajte 30 sekundi. Razmutite kašičicu miso paste sa malo vode od kuvanja i sipajte u supu. Smanjite plamen i pustite miso supu da struji 3 minuta, ali da ne ključa.

I na kraju, ja sam supu ukrasio vlašcem iz saksije, a u tu svrhu može da posluži i peršun, kao i peruške praziluka.

Have a nice meal!

Još zdravih recepata, čeka vas na
www.zdravirecepti.com

Ništa se ne baca: OKARA

Obilazeći Mercator pre neki dan shvatim da i tamo ima deo sa manje ili više "zdravom hranom" - kako je to sad popularno u svakom ozbiljnijem supermarketu. I nađem baš nešto što ne viđam tako često - okaru, i to od domaćeg proizvođača. Nije ni skupa: 60 dinara za 500 g. Inače, okaru sam pre viđao još samo u Rodiću kod Airport City-ja na Novom Beogradu. Okara je ono što ostane nakon pravljenja sojinog mleka, tj. nakon što se soja skuva i procedi, to je onaj ostatak u cediljci. Bila bi šteta da se okara baci, jer je bogata proteinima, vlaknima i gvožđem. Kao i sam tofu sir, prilično je bez ukusa, pa joj možete davati ukus po želji. Okaru možete pržiti kao jaja - na proleće s mladim lukom ili sada sa prazilukom. Možete je dodati čorbama oko 10 minuta pred kraj kuvanja, daće im punoću. Može se dodati u makrobiotičke pite i peciva. Lepa je i kad se doda sitno seckanom proprženom povrću i prži još desetak minuta do kraja. Ima trista mogućnosti.


Moj prvi izbor je bila miso supa s okarom. Evo i recepta, za 2 osobe:

Natopite 7-8 cm izmrvljene vakame alge u 2 šolje vode. Iseckajte glavicu luka ili istu količinu praziluka. Propržite luk na 2 kašičice susamovog ulja, uz prstohvat morske nerafinisane soli. Isecite 1 paškanat (ili koren peršuna, ili šargarepu, šta imate od korenastog povrća...)na tanke listiće i dodajte luku. Odmah nalijte natopljenom vakame algom i vodom u kojoj je stajala. Dodajte (po želji) kašiku-dve smrznutog kukuruza ili graška. Kuvajte sve zajedno 10 minuta.
Dodajte pola šolje okare i kuvajte još 5 minuta. Razmutite 2 kašičice miso paste sa malo vode od kuvanja. Dodajte to u supu, smanjite plamen na najmanje i postavite difuzor plamena. Miso supa dalje ne sme da ključa, već samo blago struji, 3 minuta. Poslužite posuto peršunom. Prijatno!

Uskoro će biti još recepata s okarom, ali na sajtu www.zdravirecepti.com

Planinarenje i sendvič za poneti

Planinarenje (ili šetnja u prirodi) predstavlja možda najbolji oblik sporta za savremenog čoveka. Kontakt s prirodom i svež vazduh pomažu nam da se bar na trenutak oslobodimo misli o prošlosti ili budućnosti i osetimo blagodeti uživanja u sadašnjem trenutku. Nažalost, kod nas je planinarenje spojeno sa obaveznim ručkom na kraju ture, koji se najčešće sastoji od presoljenih jela s mesom (uglavnom dimljenim, tj. kancerogenim), nije mali broj onih koji sebe "nagrade" i prejakim alkoholnim pićem poput rakije, a postoje i oni koji "sa zadovoljstvom" zapale i cigaretu. Sve ovo nespojivo je sa idejom zdravog života ili povratka prirodi. Zato nama, koji ipak ne želimo da svoj odlazak međ' bilje i zverinje odmah upropastimo mučenjem svoga organizma, ne preostaje ništa drugo nego da sami pripremimo svoju hranu za poneti.
S obzirom da je sada zima i da samo planinarenje podrazumeva odlazak u predele na višu nadmorsku visinu, što sve zajedno znači izlaganje organizma izraženijim jin uticajima, biće nam potreban neki više jang obrok. Naravno, ne preterano jang, poput preslanog pasulja sa suvim mesom. Sasvim je dovoljan i sendvič od integralnog beskvasnog hleba i prženog tofua. Za ekstra energiju može da vam posluži šaka oraha ili badema, kao i par zalogaja suvog voća. U principu, bolje je da jelo smanjite samo na ono najneophodnije, kako biste izdržali napore, dok će vam svako prejedanje samo oduzeti snagu.


Dakle, evo recepta za sendvič sa tofuom:

* Isecite tofu na šnite debele od 0,5 do 1 cm, u veličini šniti hleba koje ste prethodno isekli na sličnu debljinu kao tofu. Prelijte tofu tamarijem. Odredite sami količinu tamarija prema broju sendviča koje pripremate, dobro je da ima malo više tamarija, ali pazite ipak da ne preterate. Recimo, za oko 200 g tofua koristite kašiku tamarija. Iseckajte dosta crnog luka i prekrijte time tofu, lepo ga "ušuškajte" u luk i pokrijte, pa ostavite da odstoji oko 2 sata na hladnom mestu. Tofu, koji je inače bez ukusa, poprimiće tokom mariniranja prijatnu aromu luka.
* Izvadite pre prženja tofu iz luka, pa luk bacite. Zagrejte vrlo malo susamovog ulja u tiganju od nerđajućeg čelika ili livenog gvožđa i ispržite marinirani tofu. Pržite sa svake strane oko 5 minuta, da tofu porumeni. Kada je tofu već pržen, dolijte ono tečnosti, tj. tamarija što je ostalo od mariniranja. U dodiru sa vrelim tiganjem tamari će odmah početi da se karamelizuje i to će dati tofu siru dodatnu aromu i lepši izgled. Ipak, ne pržite mnogo nakon dodavanja marinade od tamarija, da ne zagori. Izvadite prženi tofu na tanjir i pustite ga da se prohladi.
* Operite malo peršuna i posušite ga. Na jedno parče hleba stavite malo senfa (kupujte onaj bez konzervanasa i hemijskih dodataka), odozgo stavite prženi tofu, pa preko toga listiće peršuna. Poklopite drugim parčetom hleba. Sendviče uvijte u salvetu i zapakujte u plastičnu kutiju, tako da budu lepo "stisnuti" jedan pored drugog i ne raspadnu se tokom nošenja u rancu.
* Možete i da varirate dodatke: umesto senfa stavite malo kiselog ili svežeg kupusa, rena, rendanog daikona ili dinstane šargarepe.

Cvekla, ali ne kao salata

Cvekla - povrće koje ili volite ili ne volite, prava je zimska poslastica. Kao i kada je drugo bilje u pitanju, naš narod cveklu priprema samo na jedan ili dva načina - najpoznatiji je kada se cvekla skuva, oljušti, "debelo" začini jeftinim sirćetom i rafinisanim uljem. Krajnja kreativnost je ako domaćica doda kim, i to bi bilo to... Ako domaćica pazi na vitamine i zdravlje, može vam se čak i desiti da dobijete salatu od sveže narendane cvekle, što je veliki napredak, ipak.
Ali ako jednom probate cveklu pečenu u rerni, osetite taj divan slatkast ukus i vidite tu najlepšu tamnu crvenu boju u tanjiru - pripremaćete je češće od krompira! Recept je ne može biti jednostavniji, samo su vam potrebni dobra rerna i 1 sat slobodnog vremena, da sačekate da se cvekla dobro ispeče.

Dakle, trk do rerne!
Uključite je na 250 stepeni. Na najjače!
Oljuštite cveklu i iseckajte je na kocke velike 1x1 cm. Isecite na deblje kolutove 3-4 šargarepe. Povrće izmešajte sa malo maslinovog ili susamovog ulja, dodajte mlevenog kumina (indijski začin), ili običnog mlevenog kima, možda malo karija i još manje ljutog čilija, kao i kašičicu tamarija po svakoj šolji seckanog povrća. Dodajte još vrlo malo vode (samo da pokrije dno posude za pečenje) i pecite poklopljeno u rerni oko 30 minuta. Otklopite i pecite još 15 minuta.

Ovako pripremljenu cveklu poslužite uz neku žitaricu, izmešajte je sa obarenim sočivom ili ohladite i prelijte sa malo limuna, pa jedite kao salatu.

Kako god, krvna slika ima da vam se popravi! A i raspoloženje!

Crna rotkva za "crne dane"

Što jeste - jeste! Mraz je sve stegao, povrća (sezonskog) skoro i da nema, pijace poluprazne. Takav je januar. Februar ništa bolji. Odakle onda da crpimo neophodne vitamine, naročito C vitamin?
Većina ljudi okreće se agrumima. Mandarine i pomorandže jedu se u velikim količinama, u nadi da će nas učiniti zdravijim i otpornijim na grip i prehladu. Makrobiotika preporučuje izbegavanje voća netipičnog za naše podneblje, naročito ono iz južnih krajeva, koje u sebi nosi rashlađujuću jin energiju. Naravno, ne treba biti fanatičan, tu i tamo po neka mandarina, pomorandža ili par kapi limuna mogu i da vam koriste, ali previše tropskog voća na duže staze može da vas rashladi i upravo dovede do prehlade.
Odakle oda da crpimo C vitamin?
I naše njive imaju šta da ponude, a kao biljka broj jedan tu je ROTKVA! Crna, bela, crvena, daikon... Ima ih raznih. Neke ljute, opasno ljute. Neke slatke, kao proloćne rotkvice.
U principu, za kuvanje je najbolja rotkva sa crvenom korom, prava poslastica, ako je spremite na nišime način (vidi recept na dnu ove strane). Ali, pošto je ovde reč o vitaminu C koji se uništava kuvanjem, svaka rotkva je najbolja kada se izrenda i pojede sveža, po želji prelivena umeboši sirćetom ili limunom.
Svaka rotkva prečišćava organizam i s obzirom da je u pitanju koren biljke, nosi u sebi jang energiju, koja će vas zagrejati, za razliku od pomorandže.

Ako ste se već prehladili i kašljete, evo korisnog leka od crne rotkve iz narodne apoteke:
narendajte crnu rotkvu i dodajte vrlo malo ječmenog slada ili meda, čisto da vam ublaži ljutinu. Uzmite kašiku mešavine i isisajte sok, pa pljunite ostatak. Ovo je lek " nabrzaka". A ako baš imate vremena, evo tradicionalnog načina pravljenja ovog leka:

Sirup od crne rotkve (za kašalj i bronhitis)
POTREBNI SASTOJCI:
*1 velika crna rotkva, dobro oprana
*ušećereni med
*tegla sa otvorom užim od obima rotkve
Priprema:
1.Odsecite „kapicu“ na gornjoj strani rotkve, tako da može nesmetano da se izdubi nožićem. Izdubite rotkvu, tako da ostane oko 1 cm debeli zid, pritom pazite da se rotkva slučajno ne probuši.









2.Donji, špicasti vrh rotkve kratko zasecite, ali nikako ga ne odsecite skroz. Probušite rotkvu iznutra, nekom iglom, tako da joj vrh izađe kroz špicasti donji vrh rotkve. Izdubljenu rotkvu iseckajte što sitnije i izmešajte ga sa istom količinom ušećerenog meda (koristi s ušećereni, kako ne bi prebrzo iscurio iz rotkve) .









3.Napunite time izdubljenu rotkvu (neće stati sve odjednom), poklopite „kapicom“ i položite na teglu, donjim vrhom pravo okrenutim ka dnu tegle. Nakon nekog vremena sirup će početi da kaplje u teglu, a rotkva će moći da se dopuni ostatkom izdubljenog mesa rotkve i meda.











4.Ostavite sirup da kaplje iz rotkve preko noći i onda ga sipajte u flašicu, dobro zatvorite i koristite tri puta dnevno protiv pomenutih tegoba. Ne preterivati , jer je u pitanju lek. Potrošiti u roku od 10 dana.


DALJI RECEPTI SA CRNOM ROTKVOM:

Crna rotkva na faraonski način (za 2 osobe)
*4 manje crne rotkve
*glavica luka
*2 kašičice soka od limuna
*kašičica mlevenog kima
*taan, tj. puter od susama (u prodavnicama zdrave hrane)
*so
*veza peršuna
Priprema:

Rotkve dobro operite i stavite u posoljenu vodu, da se kuvaju oko 45 minuta u ljusci. Ocedite i oljuštite rotkve kad se prohlade. Isecite ih na komade. Iseckajte luk i izmešajte ga sa sokom od limuna, kimom i malo vruće vode od kuvanja rotkvi. Odmah umešajte taan, oko 2-3 kašike. Prelijte preko rotkve i izmešajte. Pre serviranja pospite seckanim peršunom. Isti recept možete da pripremite i sa kelerabom i cveklom.


Jednostavna salata od crne rotkve (uz pečenje, za 4 osobe)
*2 crne rotkve srednje veličine
*so, sok od limuna ili umeboši sirće (umesto soli i limuna)
*malo kolutića praziluka za ukrašavanje

Priprema:
Oljuštite i sitno izrendajte rotkvu. Blago posolite i dodajte malo soka od limuna (ili samo dodajte malo umeboši sirćeta umesto soli i limuna). Servirajte posuto seckanim prazilukom.

www.zdravirecepti.com

Rižoto s kozicama i bundevom

Eto, da se ne žale oni kojima je makrobiotika samo "trava i zrnevlje", daću vam jedan "mesnati" recept za makrobiotički brzi rižoto s kozicama, za 2 osobe.

Nažalost, koristio sam smrznute, obarene i očišćene kozice - jedine koje ovde u Beogradu mogu da nabavim bez mnogo lutanja po prodavnicama. Ja sam svoje kupio u Tempu, neke uvezene iz Engleske. One kineske su jeftinije, ali ko zna kako i gde su gajene...
Naravno, sve je mnogo ukusnije ako su kozice sveže, pa ih vi očistite. Ja sam moje kozice odmrznuo na sobnoj temperaturi, za oko 1 sat.

Dakle, prvi sastojak je skuvani integralni pirinač koji mi je ostao od juče. Ako to nemate, jednostavno skuvajte integralni pirinač po uobičajenom receptu. Iseckajte glavicu luka i propržite na kašiki maslinovog ulja. Iseckate 1 šolju muskatne bundeve i dodajte luku. Posolite i pržite 2 minuta, nalijte šolju vode, dodajte pola kašičice kurkume i poklopite. Smanjite plamen i dinstajte bundevu 10 minuta. Dodajte 2 šolje skuvanog integralnog pirinča i kuvajte 5 minuta uz mešanje, da se budeva raspadne i pirinač dobije lepu narandžastu boju. Ubacite 200 g očišćenih (ili odmrznutih) kozica i kuvajte 5 minuta.
Iseckajte 2 čena belog luka i dodajte. Dodajte kašičicu-dve soka od limuna i pospite bosiljkom. Ručak je gotov!

www.zdravirecepti.com

Umeboši čaj (ume-šo-ban)

Često do ljudi čujem kako za makrobiotiku kažu da neće da jedu tamo neku "japansku" hranu i potpuno ih razumem.
Makrobiotička ishrana se zaista u velikoj meri oslanja na iskustva, postupke i sastojke tradicionalne japanske kuhinje. Može stvarno čoveka da zaboli glava od svih tih naziva: kuzu, shoyu, tamari, susribachi, amasake i druge makrobiotičke "šifre" lako odbiju našeg čoveka, koji ionako s teškom mukom prihvata bilo šta novo.
Makrobiotiku jesu promovisali i razvili Japanci, ali to ne znači da je tu stavljena tačka. Videćete i sami, ako prelistate neki makrobiotički kuvar, ima tu jela i iz drugih kuhinja, konkretno iz naše možete da pravite proju, kačamak, pite od integralnih kora, sarme s intergalnim priničem, podvarak... Da biste jeli makrobiotički ne morate uopšte da koristite nikakve japanske proizvode. Ali s druge strane - zašto i ne biste? Mislim, prihvatili smo raznu hranu koja nema veze s našom tradicionalnom, a koja je uz to i nezdrava. Zašto onda ne bismo mudro upotrebili i nešto što na Dalekom Istoku već hiljadama godina koriste ne samo kao hranu, već i kao lek?
Jedna od mojih omiljenih egzotičnih makrobiotičkih namirnica je umeboši šljiva. Da odmah razjasnimo - ona spada u onu vrstu hrane koju kad prvi put probate deluje šokantno - ne zna čovek šta je progutao. Ukus je jak, slan, kiseo i protrese vas u sekundi. Ne očekujete jednostavno od tako male šljive (koja je zapravo vrsta kajsije, ali eto svi je zovu šljiva) da bude tako snažna. Ali tako je - umeboši je jak borac protiv stomačnih tegoba i toksina u hrani, ali i umora, prehlade i preterane kiselosti organizma. Zbog svog jakog ukusa, koristi se uglavnom kao napitak. Meni omiljen je ume-šo-ban koji upravo pijem:))) Evo recepta:

Ume-šo-ban
Kašičicu banča čaja prelijete šoljom vode, dodate 1 usitnjenu umeboši šljivu i prokuvate. Kuvate zatim 10 minuta i procedite. Dodate 1-2 kapi šoju sosa i uživate... Ovo je prepričan i prilagođen recept iz Osavine knjige "Makrobiotika ili umeće podmlađivanja i dugovečnosti".
E sad, ja lično više volim kada prelijem vrelim banča čajem celu umeboši šljivu i par šizo listića, koji se obično nalaze u pakovanju umeboši šljiva i daju im onu divnu crvenu boju. Nekako mi lepše sve izgleda kad je šljiva cela stoji na dnu posude, a listići plutaju po čaju. Pravi zen momenat:)

Biće još reči o umeboši šljivi i o tome kako sve može da se upotrebi. Za sad, uživajmo u čaju...

Kombu alga

Još od trenutka kad sam prvi put probao sashimi (sa nori), zainteresovao sam se za meni tada potpuno nepoznatu grupu namirnica - alge. Od tada sam isprobao sve: pored nori još i wakame, arame, hidžiki... Ali, moram da priznam, jednu ipak najčešće koristim u ishrani, a to je kombu.
Ako želite da uvedete alge u svoju ishranu, mislim da ova treba da bude jedna od prvih. Alga koja se već 1500 godina jede u Japanu, postala je popularna na Zapadu zahvaljujući makrobiotičkoj ishrani.
U Japanu kombu prvenstveno koriste za pripravljanje daši (dashi) osnove za supe i čorbe, nečega sličnog bujonu koji se koristi na Zapadu i koji se kuva od kostiju i mesa.

Sad se pitate, kakva je sad sličnost između supe od algi i mesa? Pa eto – i kombu i meso daju jelima UMAMI ukus. Umami je najkasnije naučno otkriven i objašnjen ukus, iako za njega u Japanu i Kini znaju već vekovima. Dakle, postoji pet osnovnih ukusa i to su: slano, slatko, kiselo, gorko i – umami! Umami je za razliku prva četiri ukusa teško objasniti, ali najpribližniji opis bi bio “sočnost”, “punoća ukusa”, “izdašnost” ili jednostavnmo rečeno – onaj ukus koji obogaćuje i pojačava snagu ostala četiri!
Umami se, osim u kombu algi, nalazi u mesu, jakim sirevima, inćunima, soja sosu… Na hemijskom nivou, umami potiče od glutamata, koji se prirodno nalazi u pomenutim namirnicama.
I postoji i tamna strana umamija. Naučnici ne bi bili naučnici kad ne bi na kraju sve upropastili, pa su tako nakon otkrića umamija kao petog ukusa otkrili i kako da ga sinetetizuju u vidu monosodijum-glutamata (MSG), veštačke supstance koja pojačava ukus hrane i tera vas da jedete i jedete i jedete… Pogađate – u restoranima, pogotovo kineskim i onim sa brzom hranom, MSG se nekontrolisano dodaje u jela, kako bi se gosti “navukli” na “neobjašnjivo” dobar ukus hrane. MSG je zato i neizostavni sastojak svakog junk food-a: čipseva, grickalica, pića, dodataka jelima, supa iz kesica… Prepoznaćete ga i pod “umetničkim” imenom E621. Naravno, ne treba mnogo da vam objašnjavam kako je MSG veoma štetan za zdravlje, prvenstveno je ektremno jin i može biti odgovoran za česte prehlade i neotpornost organizma.

Pa zar nije onda super to što imamo prirodan pojačivač ukusa, iz kombu alge, koja ne da nije štetna, nego je i višestruko korisna: puna je oligominerala i kalcijuma. Kako da koristite kombu?
Prvo, možete poput Japanaca da skuvate daši i neka to bude osnova za kuvanje miso supe, raznih čorbica i drugih jela. Daši će dati svim jelima punoću ukusa, iako sam po sebi nema nikakav poseban ukus. Daši ćete dobiti tako što ćete jednu traku kombu alge od oko 10 cm potopiti u 500 ml hladne vode i ostaviti tako 15 minuta da nabubri. Blago zagrevajte tečnost i kada voda počne blago da struji izvadite kombu algu i vaš daši je gotov! Izvađenu kombu algu koristite dalje za kuvanje mahunarki, žitarica ili čorbi.

Kombu možete da isečete makazama na rezance i dodate u čorbe, pasulj, sočivo ili žitarice.

I na kraju možete da napravite začin za posipanje jela: pecite kombu u rerni na oko 200 stepeni, dok ne postane krta, oko 20-30 minuta. Izmrvite pečenu algu u avanu ili multipraktiku i prah koristite za pospanje jela – ovako ćete u organizam uneti ekstra porciju minerala.