ZDRAVI RECEPTI

Veganski presni sir od suncokreta

2012-01-28T15:42:00.001+01:00

Sladoled za doručak, 2. deo!

2012-01-23T09:35:00.001+01:00

Nešto sam se navadio na hladne vitamine ove tople zime!
Ovaj sladoled je znatno hranljiviji od prethodnog, jer sam ubacio semenke konoplje, bogate omega 3 masnim kiselinama i proteinima (3 kašike imaju oko 10 g kompletnog proteina), kao i sok od limuna i kivi, zbog vitamina C.

Sastojci za 1 osobu:
1 šolja kolutića banane debljine 0,5 cm, prethodno dobro zamrznutih
1 šolja smrznutih višanja
1/2 limuna, samo sok isceđen
3 pune kašike oljuštenih semenki konoplje
za ukrašavanje: kolutići kivija

Priprema:
Sameljite u multipraktiku ili Vitamix blenderu semenke konoplje sa sokom o dlimuna i nekoliko kašika vode. Dodajte banane i višnje, pa sameljite do kraja.

Sladoled za doručak!

2012-01-19T08:45:00.004+01:00

Moj omiljeni doručak, to jest da budemo tačniji: moj omiljeni PRVI doručak (posle kojeg dolazi pravi doručak sa žitaricama, tofuom, itd), je SLADOLEEED!
I onda kažu da se kao vegan odričeš dobre hrane! Pa da vas pitam ja, da li je odricanje kad ujutro oraspoložiš ćelije svoga tela savršenom porcijom ugljenih hidrata, vitamina iz svežeg voća, antioksidanasa iz kakaa i zdravih masnoća iz semenki susama? A sve to još zapakovano u obliku kremastog sladoleda, prelivenog čokoladom!
I nemoj da sam čuo nekog kako zamera što jedem "hladno" na stomak ujutro:) Kad se zdravo hraniš i bez životinjskih proizvoda, naročito mleka koje izaziva sakupljanje sluzi u organizmu, nema bojazni od "prehlade", koja usput i ne postoji, već samo predstavlja popuštanje neotpornog organizma pred virusima i bakterijama.

Potrebno za 1 osobu:

3 banane, isečene na kolutove debljine 5 mm i stavljene u zamrzivač da se potpuno zamrznu
nekoliko kašika smrznutih višanja
kašičica ječmenog slada
kašičica tahinija (taan, susamov puter)
kašičica kakao praha bez šećera

Priprema:

1. Razmutite ječmeni slad, tahini, kakao i vrlo malo vode, da biste dobili čokoladni preliv.

2. Smrznute banane i višnje ubacite u multipraktik. Multipraktik mora biti jak, da vam ne pregori motor! Koristite kvalitetne multipraktike ili ako koristite blender (to je onaj aparat sa bokalom), onda jedino u obzir dolazi Vitamix, koji ima poseban štap kojim se sladoled "sabija" ka sečivima, i tako omogućava mlevenje smrznutih namirnica.
Dakle, sameljite banane i višnje i dobićete najkremastiji sladoled koji ste videli! Prava magija!

3. Prelijte sladoled čokoladnim prelivov i odmah navalite!

Semenke konoplje - film!

2012-01-13T10:52:00.005+01:00

Ko je čitao "Veganski kuvar", mogao je među neobičnim sastojcima, pored ljubičica, koprive i sličnog, da primeti moju naklonost ka još jednoj namirnici koja nije dovoljno poznata, a po meni zaslužuje pažnju. U pitanju su semenke konoplje, o kojima sam već pisao ovde na blogu, a evo za one koje mrzi da čitaju, od sad postoji i film o dobrobitima konzumiranja semenki konoplje - biljke koja se generalno "od glave do pete" može iskoristiti na razne korisne načine.

Zašto volim semenke konoplje? Prvo, vrlo su lake za varenje i ne padaju mi teško na stomak kao neke druge semenke i orašasti plodovi. Drugo, budući da rekreativno dižem tegove i imam malo veću potrebu za proteinima, koristim semenke kao dodatak ishrani, jer one predstavljaju kompletan protein, sa svim esencijalnim aminokiselinama u dovoljnoj količini. Milk-shake od 3 pune kašike konoplje, vode i jedne banane (ponekad i sveže urme dodam, bobičasto voće i sl.) - predstavlja moj napitak posle treninga i često pre odlaska na spavanje. Ono što posebno volim kod smoothi-ja od konoplje je što je u pitanju presna hrana i što pored proteina dobijam i omega-3 masne kiseline, koje su takođe bitne za fizičko zdravlje i snagu.

Od semenki konoplje pravim ponekad i tarator-preliv za salatu, a ubacujem ih često i u moju vegan nutelu (samlevene semenke, ječmeni slad (ili sveže urme) + kakao prah).

Za kraj samo jedan savet: kada kupite semenke i otvorite pakovanje, držite ih nadalje u frizu, dobro zatvorene, jer dragocene masnoće u njima znaju brzo da užegnu, kao i orasi, koji takođe sadrže dosta omega-3.

Radionice vegan kuvanja u januaru!

2012-01-10T21:54:00.001+01:00

Evo, došlo je vreme da počnemo da radimo u ovom neradnom januaru! Konačno, 22. i 29. januara ponovo držim radionice vegan kuvanja, nakon duže pauze, nastale zbog havarije u mom stanu...

Dođite da naučite kako da spremite vegan obroke koji će biti zdravi i ukusni!

Vidimo se!

Vegan išleri

2012-01-06T12:05:00.007+01:00

Teško je odoleti!

OK, odmičemo se polako od teritorije strogo "zdravih" recepata.
Ipak, ostajemo verni devizi: bez šećera, margarina, jaja, itd.

Potrebno je (za oko 10 komada):

Za testo:
1 šoljica kokosovog ili susamovog ulja
3 šoljice integralnog pšeničnog brašna
2 šoljice mlevenog lešnika
1 šoljice ječmenog slada
1/4 ravne kašičice sode bikarbone
ili sadržaj jedne šipke vanile, ili ako niste baš zapeli da mora da bude 100% bez šećera
- onda dodajte pola kesice prirodnog burbon vanilin šećera (Dr. Oetker)

Za fil:
puna kašika ječmenog slada
2 kašike mlevenog pečenog lešnika

Za glazuru:
pune 2 kašike ječmenog slada
kašika taan-a (tahini, susamov maslac)
kašika kakao praha bez šećera

Priprema:

1. Pomešajte sastojke za testo, umesite brzo, uvite u foliju i stavite u frižider na pola sata da se malo stegne. Izvadite testo iz folije, razvijte ga oklagijom na radnoj površini posutoj brašnom, da bude debelo oko 5 mm, pa vadite krugove čašicom za rakiju. Ređajte krugove na pleh sa pek papirom. Zagrejte rernu na 180 stepeni. Ubacite kolutiće da se peku oko 10 minuta (možda i kraće!). Izvadite pleh i okrenite kolutiće, jer će biti više pečeni odozdo, pa da ne gore dalje na vrelom plehu samo sa donje strane.

2. Pripremite fil: izmešajte u šerpici ječmeni slad i mlevene lešnike, na umerenoj temperaturi. Zagrevajte tek da se ječmeni slad rastopi i postane ređi. Umešajte kašičicu-dve vode, da bude još ređi fil, jer će se hlađenjem posle stegnuti. Nemojte ni pretereivati sa dodavanjem vode, da ne bude retko previše. Namažite jedan kolutić ovim filom, pa poklopite drugim kolutićem. Ne pritiskajte previše da ceo fil ne iscuri. Ponovite ovo sa ostalim kolutićima. Stavite u frižider da se fil stegne i kolutići dobro zalepe.

3. Pripremite galzuru: izmešajte ječmeni slad, taan i kakao, pa zagrevajte takođe na umerenoj temeparturi, uz dodavanje malo vode. Dodajte oko 1 kašiku vode. Treba da bude malo ređe od fila. Uzmite svaki kolutić i namažite ga filom s gornje strane, koristeći nož za mazanje. Stavite u frižider, da se fil i glazura stegnu. Posle možete držati i u zatvorenoj kutiji.

Prijatno!

Bow to Seitan!

2011-12-30T11:53:00.004+01:00

Seitan ili pšenično meso, sastavljen je od glutena, odnosno proteinskog dela zrna pšenice. Zovu ga još "pšenično meso", i to sa razlogom: ne samo da izgledom i teksturom podseća na meso, već ima i oko 20 g proteina na 100 g.

Šnicle za koje niko nije morao da umre!

Oni koji su alergični ili su osetljivi na gluten ne smeju da jedu seitan, dok za sve ostale konzumacija ovog specijaliteta ne predstavlja nikakav problem. Naravno, ako se izuzme cena! Seitan je preterano skup, s obzirom da se pravi od brašna, koje na kilo košta oko 60 -70 dinara, nekad i manje. Osim toga, za moj ukus, prženi seitan koji se prodaje u radnjama zdrave hrane je preslan i mastan.
Probao sam jednom-dvaput da napravim seitan i završio u haosu, a svo brašno je otišlo u vodovod. Greška je bila izgleda što sam probao da ga pravim sa integralnim brašnom. A onda sam našao ovaj snimak na Youtube i sledio uputstvo, koristeći obično belo brašno, tip -500.
I ispalo je savršeno!

Dakle:

Kilo brašna umesiti s vodom u testo. Kuglu staviti u mlaku vodu da stoji - ne kraće i ne duže od 30 minuta. Prosuti vodu i naliti novu, mlako-hladnu. Gnječiti testo u vodi i ispirati skrob, od kojeg voda dobije belu mutnu boj. Ispirati sa sve hladnijom vodom, sve dok voda ne postane prozirna, tj dok se ne ispere sav skrob. Truditi se tokom mešenja testa u vodi da se cela masa drži na jednom mestu, dakle mesiti skupljenim prstima. U jednom trenutnu masa počne da se razdvaja, ali bez panike, skupite je ponovo zajedno i nastavite da mesite i ispirate. Ceo proces ispiranja traje oko 5-10 minuta. Na kraju se dobije mnogo manja masa, nego s kojom ste počeli, ali to je normalno. Narašće kasnije, tokom barenja.

Dobijeni seitan ja sam samo, za razliku od momka na snimku, odmah isekao na "šnicle" i još ih prstima istanjio na dasci. Napravio sam bujon od luka s ljuskama, praziluka, belog luka, bundeve, tamarija, grčkog semena, lovora, kurkume... i u to bućnuo "šnicle".

Kugla seitana se lepo i lako seče na tanke "šnicle"

Kuvalo se 20 minuta, a onda sam šnicle izvadio i natrljao senfom, solju, alevom paprikom, biberom i kokosovim uljem (jer ću posle da pržim, a ono je "najzdravije" kad se prži, tj. ne pretvara se u trans-masti.

Seitan lepo upije ukuse i arome iz marinade

Ostavio sam šnicle da se malo mariniraju, pa sam ih onda ispržio i ubacio na kraju u šerpu sa iseckanim svežim crnim lukom (kao što se radi kad se pravi roštilj). Poklopio sam i ostavio da se ukusi izmešaju, a dodao sam i malo origana. Ispalo je super, a mogu da zamislim kako bi bilo da sam seitan bacio na roštilj;) To ćemo na proleće, hehehe...
Prijatno!

Sendvič: humus, tempeh, krastavčići i vegan parmezan

2011-12-29T15:06:00.004+01:00

Sendviči mogu biti ukusni, a zdravi i vegan u isto vreme. Ova vrsta hrane se najčešće svrstava u nezdravi fast-food, ili nešto što se jede i sprema nabrzaka. Vreme je za promenu, kako sendviča, tako i odnosa prema njima! Otvaram zato novu rubriku, zvanu "Lord of the Sendvič":))))

PS: Čak razmišljam i o novom kuvaru, posvećenom u potunosti sendvičima!

Evo današnjeg lepotana:

Opasan je!

Podloga: šnita beskvasnog ječmenog hleba "Neven". Prodaje se u boljim prodavnicama zdrave hrane u Beogradu (za ostale gradove ne znam, ali sigurno ima negde neki beskvasni hleb da se kupi, a ako nema, onda... zamesite sami ovako)

Odozgo: humus - pašteta od leblebija. Recept misli da svi znamo već: samelju se skuvane leblebije sa taan-om (puter od susama), limunom i mlevenim kuminom.

Preko toga: tempeh u kariju. Tempeh ima da se kupi smrznut, u Beogradu u Biošpajzu, a možda i još negde. Odmrzne se, iseče na šnite i stavi u šerpu, s malo šoju soja sosa, karija, čilija i dosta rendanog đumbira. Prelije se vodom, tek da prekrije tempeh. Krčka se polako dok ne ispari voda. Zagreje se susamovo ulje i isprže se prokuvani komadi tempeha.

DekUracija: krastavčići, peršun i vegan parmezan ( samleven presni indijski orah i malo soli)

Gibanica: veganski recept, 100% posno!

2011-12-02T12:52:00.002+01:00

Ideja je da se napravi gibanica sa sirom i jajima, a bez sira i jaja:)
Za žutu boju "jaja" zadužena je kurkuma. To je žuti začin iz indije, bez posebnog ukusa koji bi remetio "feeling" gibanice, ali sa intenzivnom žutom bojom. Osim toga, kurkuma olakšava varenje. Za kiselost "sira" - koristim sok od limuna. Ako u principu volite gibanicu sa sirom koji nije kiseo, smanjite količinu limuna u ovom receptu ili ga izbacite. Punoću jelu daje i kokosovo ulje, tj kokosova mast, koja nema neki istaknut ukus, ali daje jelu drugačiju, dosta jaču vrstu masnoće nego ulje. Koristim debele kore - što deblje, to bolje! Najbolje od privatnika, jer su one iz supermarketa mnoogo gadne, suve i žilave, ali ne na "al dente" način, kako treba, nego kao da stavljaju lepak u njih. Dakle bez dobrih kora, nema ni dobre gibanice! Kao i kod italijanske paste, nije važan sos, tj. punjenje, već osnova - testo, koje mora biti kvalitetno.

Veganska gibanica sa "sirom" i "jajima"

Sastojci:

1 čaša očišćenih presnih semenki suncokreta (250 ml)
500 ml vode
1-1,5 limun
1 kašičica soli
1/2 kašičice kurkume
1 kašičica sode bikarbone ili praška ze pecivo
400 g tofu sira (onaj beli mekani, dakle ne dimljeni)
600 - 700 g debelih kora za gibanicu
2-3 kašike kokosovog ulja (ili nekog drugog, po želji)

Izdrobljeni tofu, kokosovo ulje i "jogurt" od suncokreta sa kurkumom

Priprema:

U blender (ja koristim Vitamix, jer najbolje usitni) stavite semenke i vodu. Dodajte limun, so i kurkumu. Sameljite u smesu poput gustog jogurta. U drugom sudu izgnječite tofu. Umešajte ga u "jogurt" os suncokreta. Dodajte sodu bikarbonu i promešajte. Posolite po potrebi još malo. Namažite pleh sa malo ulja i obložite ga sa 1-2 kore. U pripremljenu smesu od suncokreta i tofua umačite kore pa ih zgužvane ređajte po plehu - sve dok vam ne ostane samo 1-2 kore. Onda prekirjte sve jednom suvom korom, pa preko nje zavrnite krajeve od donje kore koji su virili preko pleha. Rastopite kokosovo ulje i malo vruće vode, dodajte vrlo malo soli i nakvasite gibanicu odozgo, da gornje kore omekšaju i slepe se. Stavite u vrelu rernu, na 220 stepeni, pa smanjite na 200 nakon 10-15 minuta pečenja. Pecite dok ne porumeni lepo. Izvadite iz rerne, nakvasite sa još malo vode i ulja (samo malo!), pokrijte krpama da se malo potpari i onda secite i služite.
Uz sojin jogurt naravno:)

Azijsko povrće sa baby-suncokretima

2011-11-14T17:10:00.003+01:00

Potrebno za 1 osobu:
2 šargarepe, parče praziluka, šaka baby-suncokreta (klice, tj. mladi izdanci)
1 kašičica kokosovog ulja
1 kašika shoyu sosa (soja sos, organic, u DM parfimerijama, proizvedeno u EU, nije radiokativan:)
kašičica karija
kašika soka od đumbira (sitno se izrenda sirov đumbir i prstima iscedi sok iz njega)
porcija skuvanog integralnog pirinča

Priprema:
Isecite šargarepu na komade debele 5 cm, pa svaki okrenite popreko i isecite ga na tanke listiće. Praziluk isecite ukoso, na kolutove. Mlade izdanke suncokreta uberite i operite. Zagrejte kokosovo ulje, bacite na njega povrće i pržite uz mešanje oko minut. Dolijte nekoliko kašika vode, dodajte kari, zatim dodajte i shoyu, pa pržite još minut, uz mešanje. Ubacite izdanke suncokreta i sok od đumbira i promešajte. Servirajte preko pirinča.

Klice suncokreta, jeftini superfood u vašoj kuhinji!

2011-11-14T07:37:00.004+01:00

Dobar dan, drugari!

Ove godine sam prvi put gajio suncokret u bašti i bio oduševljen kojom brzinom i sa kakvim uspehom se taj ogromni cvet, sa debelom, skoro drvenastom stabljikom, razvija iz jedne malecne semenke. Posadiš tu jednu malu semenku i na kraju dobiješ njih stotinu, i to povrh svega raspoređenih u obliku savršene spiralne mustre. Svaka semenka je orjentisana prema sledećoj pod savršenim zlatnim uglom, stvarajući tako mustru spirala koje se međusobno prepliću. Pritom, broj levih spirala i broj desnih spirala predstavljaju uzastopne Fibonačijeve brojeve... Ja se ne razmumem mnogo u matematiku, i nadam se da sam ovo o zlatnom uglu i Fibonačiju dobro sažeo, ali nije ni potrebna neka velika nauka da čovek pri samom pogledu na suncokret shvati da je reč o savršenstvu!

Nažalost, naša civilizacija, po starom običaju, zna i od savršenstva da napravi najgori proizvod. U ovom slučaju to je margarin, supstanca koja se dobija iz suncokretovog ulja i vrlo je slična plastici, po hemijskom sastavu, a koristi se ipak za ishranu! Margarin je najgora masnoća koju je moguće uneti u sebe, jer je bogat transmasnoćama koje su uzročnici ateroskleroze, dijabetesa, kancera...

A same semenke suncokreta su super zdrava hrana. Naročito ako ih natopite preko noći, da se malo "probude" i puste jedva primetne klice. No, o tome neki drugi put. Sada su mi glavni hit baby-suncokreti, koji su prepuni vitamina i imaju 30 % proteina. Pored toga, jeftina su hrana, odgajena u vašem domu, bez upotrebe pesticida. Home-organic!

Izvolite salatu!

Evo uputstva za gajenje:

Šaku neoljuštenog suncokreta natopite oko 12 do 24 sata. Isperete i dobro ocedite, pa rasporedite po posudi za klijanje (neka plitka činija, keramička posuda za pečenje, snađite se već). Poklopite i zaštitite od svetlosti, ali ipak ostavite da ima malo "lufta" kako bi semenke mogle da dišu i kako se ne bi stvarali uslovi za razvijanje plesni. Ispirajte semenke dva-tri puta dnevno, a može i češće, kad god uhvatite slobodan trenutak. Pazite da posle svakog ispiranja dobro ocedite svu vodu. Nakon par dana, iz semenki će izviriti male beličaste klice. Tako proklijale semenke tasporedite po plitkoj posudi sa rupom, u koju ste sipali oko 1 cm zemlje (šumske ili specijalne kupovne zemlje za povrće). Ja za ovo koristim velike plastične podmetače za saksije, duboke oko 5 cm, na kojima probušim bušilicom nekoliko rupa, pa ih smestim u malo veće podmetače bez rupa, u kojima se kasnije skuplja višak vode. Pokrijte semenke slojem zemlje, ne debljim od 0.5 do 1 cm i lepo navlažite zemlju prskalicom za cveće. Prskajte zemlju tako svaki dan i održavajte je vlažnom i uskoro će iz nje proviriti mladi suncokreti! Zalivajte ih dovoljno, ali ne previše, i držite pored prozora. Za nekoliko dana imaćete super salatu! Pojedite mlade suncokrete pre nego što krenu da im rastu 3 i 4 list. Odsecite ih makazama, stavite u frižider, kao i svaku drugu salatu, i pojedite za dan-dva.

Možete ih hrskati sveže, jesi kratko prodinstane sa kineskim povrćem, samleti ih u blenderu kao sastojak zelenog smothie-ja... Ukus je osvežavajući i u principu isti kao i kod klica lucerke, sočiva i sličnog. Ukus zdravlja, što bi se reklo:)

Valjevska cicvara na veganski način

2011-11-12T11:21:00.005+01:00

Iako nisam veliki pristalica kuvanja veganskih jela koja imitiraju jela od mesa, sira ili mleka, ponekad i ja podlegnem sećanjima na jela koja sam nekada voleo. A kada sam ja u pitanju, detinjstvo mi je bilo obeleženo orgomnim količinama cicvare, naročito tokom dugih zimskih raspusta, provedenih kod bake u Valjevu. To je super hrana, od belog projinog (kukuruznog) brašna i mleka, a jede se sa sirom, kajmakom, itd... Naravno, sve ovo nije vegan, ali me to ne sprečava da i dalje uživam u dobroj cicvari. Recept za vegansku cicvaru sledi...

Cicvara je zakon!

Potrebno je:

-750 ml sojinog mleka, organskog, bez aditiva ili šećera, dakle samo soja i voda
(čitajte etiketu)

-5 punih, ali baš PUNIH kašika belog projinog brašna

-kašičica kokosovog ulja
(neće dati nikakav specijalan ukus jelu, bez brige - ali zato će dati jačinu jelu)

-so

-po želji: sir od suncokreta, luk, itd...

Priprema:

Prokuvajte 500 ml sojinog mleka i kokosovo ulje. Za to vreme u činijici razmutite brašno i preostalo mleko, pa to umešajte u mleko koje skoro ključa. Mešajte obavezno, bez prekida i kuvajte dok ne proključa. Onda smanjite na najmanju temperaturu i kuvajte uz mešanje, bez prestanka, oko 15 minuta. Posolite po ukusu.

Servirajte cicvaru uz sir od suncokreta, tanke listiće cnog luka, itd...

Ovo je odlično jelo za one koji žele da se ugoje ili treniraju, jer ima dosta energije iz ugljenih hidrata, kao i proteina iz sojinog mleka, tačnije oko 27 g kompletnog biljnog proteina!

Cicvara i krem sir od suncokreta

Brza azijska supa

2011-11-11T17:14:00.008+01:00

Volim ovakve supe kad krene hladno vreme. Brzo se prave, greju lepo, ukusne su i prilično zdrave. Jedu se kineskim štapićima ili viljuškom, ko ne zna da jede štapićima, kao recimo ja. Redosled je ovakav: prvo se pojedu povrće i rezanci, pa se supa posrče iz činije. Ma divota!

Potrebno je:

povrće razno, ali obavezno ZELENO (brokoli, raštan, blitva), iseckano

tofu (obični ili dimljeni)

soja sos, naravno organic i prirodni (ima od nedavno shoyu organic da se kupi u DM-u)

rendani svež đumbir

malo limuna

po želji beli luk i čili

testenina, prethodno skuvana i oceđena... najbolje ide pirinčana testenina, kao ovaj UDON sa slike, ali mogu i obične špagete u nedostatku pirinčanih rezanaca

Azijska supa sa udon rezancima, brokolijem i dimljenim tofuom

Priprema:

Prokuvate vodu i soja sos (na 200 ml vode ide najviše 1 kašika soja sosa). Ubacite povrće i tofu, sve osim zelenog, i kuvate oko 5 minuta. Ubacite zeleno povrće i kuvate 1-2 minuta. Skinete sa ringle i uzmete rendani đumbir između prstiju, pa iscedite iz njega sok u supu. PUNO đumbira! :))))
Dodate beli luk i čili po želji.
Stavite rezance u činiju, prelijete supom i povrćem. Prijatno!

Promocija knjige "Veganski kuvar - zdravi recepti"

2011-11-06T09:58:00.009+01:00

Promocija Veganskog kuvara, najzad je održana 14. oktobra! Moram da priznam da me je prijatno iznenadio veliki broj onih koji su se toga dana uputili u Zvono, da me podrže u onome što sam proteklih godina radio na polju promovisanja zdrave veganske ishrane. Očekivao sam dosta fun-ova sa Facebooka i oni su se pojavili, ali bilo je tu i mnogo novih lica, koji su putem medija saznali za promociju. Ali sve ne bi bilo tako lepo, da nisam oko sebe imao predivne ljude koji su mi nesebično pomogli da promocija protekne kako treba.

Pre svega, kao i kada je art aspket moje podeljene ličnosti u pitanju, podrška je prvo došla od strane Ljilje i Mikija iz Zvona, koji su mi ustupili prostor za promociju i tako olakšali najveći deo posla.

Dalje, svakako treba da kažem veeeliko hvala Neveni iz Biomann-a, koja ne samo da je donela njihov savršen beskvasni hleb, na koji smo mazali posluženje, već mi je i pomogla da iseckam i namažem dobrih par stotina kanapea sa hummusom i sirom od suncokreta, pa onda da seckam cherry paradajz i papriku, ređam odozgo, itd.... ma, muke Tantalove! Nisam ni pretpostavljao koliko je zapravo teško praviti ketering! Dakle, zahvaljujuć Neveni i njenim vrednim rukama, gosti nisu ostali neposluženi:)

O nepcima gostiju brinula je i Boba iz Vitamix-a, koja je u najboljem blenderu na svetu pravila osvežavajući welcome green smoothie, od banane, blitve i organskih oljuštenih semenki konoplje. Ove čudesne semenke, jedan od najpouzdanijih izvora kompletnog proteina i omega-3 u veganskoj ishrani, donela je Aleksandra iz Dimitritrade-a, ekskluzivnog uvoznika organskih Canah proizvoda od semenki konoplje.

Na promociji su bili i moji drugari iz WWOOF Srbija, Miroslav i Katarina, koja je upoznala goste na promociji sa aktivnostima ove organizacije u popularizovanju organske proizvodnje i sa važnošću konzumiranja prirodno proizvedene hrane.

I na kraju, dve najvažnije gošće večeri, čije je prisustvo ne samo ulepšalo promociju, već joj dalo i ozbiljnost i svečanost, bile su dr Nina Bulajić i glumica Cvijeta Mesić. Podrška tako ugledne ličnosti iz domena tradicionalne medicine, kao što je dr sc. med. Nina Bulajić, koja je napisala i predgovor za Veganski kuvar, bila mi je veoma dragocena. Iako je moja ishrana vremenom prestala da bude makrobiotička u strogom smislu reči (izbacio sam ribu i koristim dosta ekstremnog jin voća i povrća), makrobiotika i dragocene informacije o njoj, stečene na makrobiotičkom seminaru, koji organizuju povremeno dr Nina Bulajić i Cvijeta Mesić (i koje od srca preporučujem svima!), bile su najvažnije u formiranju mog čvrstog uverenja da je biljna ishrana, zasnovana na nerafinisanim i celovitim manirnicama - najzdravija i najprimerenija čoveku.

Dr Nina Bulajić, moja malenkost i Cvijeta Mesić

S druge strane, Cvijeta Mesić je, kako se i očekuje od velike glumice, dala je svojim govorom emotivni pečat celoj večeri i ja samo mogu da kažem da sam veoma počastvovan što je odvojila dragoceno vreme da me podrži, naročito zato što znam da je Cvijeta te večeri imala i otvaranje izložbe na kojoj je predstavljala svoju umetničku keramiku (kao što vidite, mi biljojedi-umetnici smo multitalentovani i puni stvaralačke energije:)

Nakon beogradske promocije Veganskog kuvara, javilo mi se dosta ljudi iz Novog Sada, koji su rekli kako im je žao što nisu mogli da dođu i nabave primerak po promotivnoj ceni. Sa zadovoljstvom ih obaveštavam da će promocija u Novom Sadu takođe biti veoma skoro održana, a detalje ću objaviti ovde i na mojoj Facebook stranici.

I na kraju - hvala svima što mi dajete podršku, na promociji i nevezano za nju! Samo zajedno možemo promeniti nešto u ovom roštilj-društvu i učiniti svet boljim za sve životinje, uključujući i čoveka.

Vegan power!

Sveže pečen: Veganski kuvar!

Šljivella iz Vitamix -a!

2011-10-13T22:14:00.007+02:00

Laki je malo nervozan...

Sutra je promocija mog "Vegan kuvara". Sve je spremno i isplanirano, reklo bi se savršeno. Bez lažne skromnosti mogu da kažem da sam ponosan što ću postati autor prvog veganskog kuvara kod nas! Jupiiii!

Moj prvenac!

Imaću čast da predstavim divne goste koji će govoriti na promociji: dr Ninu Bulajić, glumicu Cvijetu Mesić i prijatelje iz WWOOF Serbia. Nadajmo se da će mediji obratiti pažnju i da će ovo naše roštilj-društvo početi polako da razmišlja o zlu koje stoji iza industrije mesa i opasnostima koje nosi ishrana istim (isto se odnosi i na mleko, jaja i ribu).

Palačinka sa "Šljivellom"

Nego, jelo mi se nešto slatko, pa odlučih da malo brčkam po kujni, to me uvek smiruje, dođe mi kao meditacija. Rezultat, koji ću nazvati "Šljivella", sam namazao na palačinku (obično integralno brašno, kokosovo ulje i malo sode bikarbone).

A eve ga i recept:

Sastojci:
-200 g suvih šljiva, opranih vrućom vodom da se skine konzervans sa njih, koliko može, a za ostatak... pa neka radi i jetra nešto...
- šaka presnog suncokreta, isprana u vodi
- 30-50 g kakao praha, bez šećera

Priprema:
U Vitamix blender sam ubacio suncokret i malo vode, pa usitnio u krem. Ubacio zatim šljive i izmiksovao na turbo, da se dobije ujednačena masa.

"Šljivella" bez dodatka kakao praha

Moram da priznam da je već sad bilo dobro, ako ne i bolje nego sa kakaom. Ali, đavo čokoladne navike ne da mira, pa sam umuljao unutra i kakao. Ukus je takođe lep, mada mi se voćna verzija bez kakaoa malo više dopala. No, to nije smetalo da palačinku namažem debelo i smažem je.

... i na kraju isto to, ali sa kakaom! Mmm...

Nisam više nervozan. Pozdrav!

E, da: ako neko odluči da kupi Vitamix, koji, ruku na srce, jedino može da samelje sve u ovako homogenu masu, može to da učini putem telefona 064/ 235 08 66

Zdravija zimnica

2011-10-06T20:11:00.002+02:00

Sterlilizacija, najbolji način konzervisanja

Metodom sterilizacije se za zimu mogu saučuvati mnoge namirnice, bez potrebe dodavanja šećera, konzervansa, soli ili sirćetne kiseline.
Osnovni postupak je sledeći: pripremite tegle sa metalnim poklopcima na zavrtanje, pri čemu je bitno da poklopci budu neoštećeni i da ne „preskaču“, tj. da se mogu čvrsto zavrnuti. U tegle sipajte namirnicu po želji i napunite ih do oko 1 cm od vrha. Zavrnite jako poklopce. Tegle ređajte u dubok, veliki lonac, postavljen na dnu kuhinjskom krpom, da ne bi tegle direktno stavljali na metal, pa da se razbiju. Nalijte preko hladnu vodu, da prekrije poklopce bar 1 cm. Uključite ringlu i sačekajte da voda u potpunosti proključa. Od tog trenutka počinje sterilizacija. Kuvajte barem 5 minuta, a po potrebi i do 20 minuta. Skinite sa ringle i ostavite tegle da se ohlade u vodi, pa ih izvadite i odložite u ostavu. Evo nekoliko namirnica koje možete ostavljati na ovaj način.

Paradajz. Ako ovako ostavljate paradajz, prvo ga sameljite ili iseckajte, zatim ga sipajte u tegle i nemojte dodavati soli (a po želji dodajte malo začinskog bilja). Zatvorite i kuvajte tegle s paradajzom malo duže, oko 20 minuta, jer će tako biti ukusniji i imaće više zdravog likopena u sebi. Paradajz je jedna od retkih namirnica koje kuvanjem postaju zdravije, pa ako želite gušći paradajz, slobodno ga tradicionalno ukuvajte na šporetu (ali bez soli!), pa ga sipajte hladnog u tegle i sterilišite kako je gore opisano.

Kompot. Isecite ili očistite kruške, jabuke, šljive, grožđe. Voće možete i ne morate ljuštiti. Napunite tegle voćem i po želji dodajte malo nekog zdravog zaslađivača (agave sirup ili ječmeni, odnosno pirinčani slad). Sipajte vodu do 1 cm ispod vrha tegle. Umesto vode, ukoliko niste dodavali agave sirup ili slad, možete voće preliti sokom od jabuke ili grožđa (sveže isceđenim). Zavrnite poklopac i sterilišite oko 5 minuta, po gore opisanoj metodi.

Sok ili voćni pire. Sterlizacijom možete ostaviti i sveže isceđene sokove od jabuka, krušaka, grožđa, šljiva... Sok sipajte u teglu, zavrnite i sterilišite 5 minuta. Ovako pripremljeni sokovi će biti divan napitak ili materijal za makrobiotičke muffine i druge zdrave kolače. Takođe, ovako možete ostaviti i gusto ispasirani voćni pire od krušaka ili jabuka, po želji zaslađen medom.

Slatkiš iz bakinog kuvara
Ukoliko želite da tokom zime imate zdrav slatki voćni namaz, bez dodatog nezdravog šećera, onda obavezno morate da pripremite pravi starinski pekmez od šljiva bez šećera. Za ovu „akciju“ ćete ipak morati da odvojite dosta vremena, ali će vam se uloženi trud sigurno isplatiti.

Starinski pekmez. Šljive očistite od koštica, ali ih ne ljuštite. Ubacite u veliku šerpu i kuvajte pekmez nekoliko sati, dok se ne zgusne. Pošto ovaj pekmez dosta prska i može strašno da opeče, najbolje je da ga kuvate na seoskom šporetu ili na otvorenoj vatri. Veće količine voća (20 i više kilograma) morate da kuvate čitav dan. Pekmez je gotov tek onda kada pobodena kutlača u njemu ostane da stoji uspravno. Kad se pekmez prohladi, po želji dodajte seckane orahe, lešnike ili bademe. Na isti način se pravi bosanski bestilj, samo što se šljive prvo raskuvaju u vrlo malo vode, sa karanfilčićima i korom limuna, pa se ispasiraju kroz đevđir, da se očiste od kožica i koštica. Propasirane šljive dalje kuvate kao što je gore opisano, dok se ne poptuno ne zgusne. Vreli pekmez ili bestilj sipajte u čiste tegle (najbolje kratko sterilisane u rerni na 200 stepeni), pa preko površine prelijte tankim slojem agave sirupa ili malteksa - to će sigurno sprečiti buđ da se pojavi. Tegle držite u hladnom špajzu ili podrumu.

Turšija - najbolji probiotik
Na isti način kao što se kupus kiseli samo sa solju, možete ostaviti i drugo povrće. Nije potrebno dodavati nezdravu esenciju ili konzervans. Obilnu rafinisanu so zamenite krupnom nerafinisanom morskom solju. Prema makrobiotici, kiseli kupus i drugo povrće ostavljeno na ovaj način, zdravo je jesti svakodnevno u malim količinama (par kašičica). Turšiju je pre jela potrebno oprati od soli. Ono što je bitno u turšiji nalazi se natopljeno u vlaknima povrća, a to su žive bakterijske probiotičke kulture, iste one koje se nalaze u probiotičkim jogurtima. Dakle, i pre popularnosti probiotičkog jogurta mi smo ove, za bolje varenje korisne bakterije, unosili putem tradicionalnog kiselog kupusa! Upravo iz ovog razloga, kupovna turšija je u najmanju ruku potpuno beskorisna, jer je uvek sterilisana, a time su ubijene i sve korisne probiotičke bakterije. Povrće poput kelerabe, šargarepe, paškanata, paprike, krastavca i drugog, ukiselite tako što ćete ga iseći ili narendati, pa ređati u bure ili kakvu posudu. Stavljajte sloj povrća, pa posipajte morskom solju. Stavite preko turšije čist tanjir ili odgovarajući predmet, pa preko njega kamen, da se napravi pritisak, koji će izvući vodu iz povrća i ubrzati fermentaciju. Turšiju je najbolje da pripremate i držite u hladnom špajzu ili podrumu. Ovakve turšije možete pripremati i u japanskoj posudi koja se zove cukemonoki (ima je u boljim prodavnicama zdrave hrane).

NAPOMENA: Ovo je moj skraćeni i delimično izmenjeni tekst objavljen u magazinu "Sensa""SENSA"

Kolač od pšeničnih klica i banane

2011-08-11T10:43:00.001+02:00

Ko kaže da je za kolače potrebno koristiti rernu, šećer, jaja, brašno i dragoceno vreme? I da kolači moraju biti nezdravi i bez vitamina i korisnih hranljivih materija? Evo dokaza da može i drugačije...
Ipak da napomenemo: kalorija u ovom desertu ima dosta, ali nisu "prazne" - tako da ovaj slatkiš možete smatrati pravim "obrokom".

Kalorija: 530
Proteina: 19 g
UH: 99 g
masti: 13 g
zadovoljava 34 % prosečnih dnevnih potreba za vitaminima i 66% potreba za mineralima - čak 82 % potreba za gvožđem i 78 % cinka, 96 % selena, itd.

DAKLE, da pravimo ovu bombu? Počinjemo!

Sastojci za 1 osobu:

2 banane (zrele, sa tačkicama - nikako "savršeno" žute ili ne daj bože - zelenkaste)
1/2 do 2/3 šolje pšeničnih klica
1 kašičica meda (ili agavinog sirupa, malteksa, javorovog sirupa...)
1 kašičica taan-a, tj. susamovog putera
2 kašičice kakao praha bez šećera

Kolač sa pšeničnim klicama

Priprema:

1.Izgnječite banane viljuškom, umešajte klice i sjedinite masu. Oblikujte masu na tanjiru u obliku kolačića.
2. Pomešajte med i tan, dodajte vrlo malo vode i razmutute. Dodajte sad i kakao, pa sjedinite, da se dobije čokoladni krem.
3. Prelijte kremom kolač, ukrasite bananom i pospite klicama - za dekoraciju.

Napomena:
Ovde je najvažnije da klice budu SVEŽE i da ne budu užegle, kakve ih često prodaju. Probajte klice pre kupovine - ako su gorke, nemojte ih kupovati. A ako su kakve treba da budu - kao orasi ukusne - onda kupite. Kada dođete kući, odmah ih stavite u zamrzivač i koristite po potrebi. Odmrzavanje nije potrebno, jer nemaju vode u sebi, pa se mohu odmah koristiti.
Pšenične klice su pune vitamina E i proteina - 1 šolja ima 27 g proteina i to kompletnog, sa svim aminokiselinama u potrebnoj količini!

Tarator salata sa jogurtom od semenki konoplje

2011-06-05T11:01:00.004+02:00

Tarator salata sa jogurtom od semenki konoplje

Ovo je super recept za sve koji su prestali da jedu mlečne proizvode, a još "pate" ponekad za jogurtom. Među takve spadam i ja povremeno, a gusta "mleka" od raznih semenki sa dodatkom limuna savršeno mi "imitiraju" jogurt. Do sada mi se najviše sviđao jogurt od semenki suncokreta, ali od kada sam probao ovu verizju sa mnogo zdravijim semenkama konoplje (pune su omega-3 i belančevina), promenio sam mišljenje.
Uz dodatak mirođije, belog luka i malo soli, jogurt od konoplje postaje savršen preliv za salate, a naročito krastavce.

Sastojci:
CANAH seme konoplje
limun
mirođija
beli luk
krastavac

Seme konoplje: savršena namirnica za bolje zdravlje!

2011-05-19T22:25:00.003+02:00

Seme konoplje ima lep orašast ukus

Skoro 55% srpske populacije umire od kardiovaskularnih bolesti, a ova statistika je iz godine u godinu sve nepovoljnija. U Srbiji svakih 15 minuta jedna osoba premine od posledica bolesti srca ili krvnih sudova. Pored ovoga, godišnje od raka oboli 35.000 ljudi, dok 21.000 stanovnika umre od te bolesti, pokazali su podaci Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Takođe, primetan je i oslabljeni imunitet stanovništva na virusne i bakterijske infekcije, a uzrok tome, kao i u prethodno navedenim problemima, prvenstveno treba tražiti u - nepravilnoj ishrani, zasnovanoj na prekomernoj upotrebi životinjskih proizvoda (naročito mesa i mleka).

Kako je pokazao više od dve decenije dug naučni eksperiment “Kineska studija” (China Study), koje je sproveo dr T. Colin Campbell, pod patronatom uglednih naučnih institucija kao što su Cornell University, Oxford University i Kineska akademija preventivne medicine - ishrana bogata životinjskim proizvodima je glavni uzrok oboljevanja od kardiovaskularnih bolesti, raka, dijabetesa i mnogih drugih bolesti.

Pored već skoro svima poznatog podatka da konzumacijom životinjskih proizvoda (meso, mleko, jaja), unosimo u organizam loše zasićene masnoće i holesterol, “Kineska studija” je pokazala i da su sami životinjski proteini štetni za ljudsko zdravlje, tj. da je njihova konzumacija u direktnoj vezi s mnogim oboljenjima.

Nažalost, veliki broj ljudi i danas, pored brojnih načnih dokaza, veruje da je biljna ishrana nepotpuna, a da je naročito siromašna nekim esencijalnim (neophodnim) amino-kiselinama (gradivni blokovi proteina). Činjenica je, međutim, da uravnotežena i pravilno kombinovana biljna ishrana u potpunosti zadovoljava potrebe za esencijalnima amino-kiselinama, kao i da mnoge biljne namirnice sadrže takav amino-kiselinski sastav, koji je po kvalitetu ravan mesu, mleku ili jajima.

Velika reklama koja je pratila soju proteklih decenija dovela je takođe do zablude da je to jedina biljka koja po proteinskom sastavu može da “parira” životinjskim proizvodima. Istina je da postoje i druge biljne namirnice koje sadrže u sebi sve esencijalne amino-kiseline u potrebnom odnosu, odnosno predstavljaju kompletan protein. U te namirnice spada i seme konoplje, koje stiče sve veću popularnost, ne samo zbog svog proteinskog sastava, već i zbog idealnog odnosa omega-3 i omega-6 masnih kiselina u svom sastavu. Omega 3 masne kiseline, ključne za zdravlje srca i krvnih sudova, nalaze se u značajnijoj količini još u plavoj ribi i lanenom semenu. Nažalost, riba je sve više zatrovana teškim metalima, dok laneno seme, kao i soja, sadrži velike količine fito-estrogena - supstanci koje, prema nekim mišljenjima, mogu poremetiti hormonski balans u organizmu.

Seme konoplje se prema tome izdvaja kao jedinstvena namirnica koja sadrži kvalitetan, kompletan protein, kao i zdrave omega-3 masne kiseline, mnoge minerale i za bolje varenje korisna vlakna - a da pritom nema u sebi fito-estrogene, niti bilo koje druge štetne supstance. Pogledajmo zato sada detaljnije u sastav ovog čudesnog semena pomalo zaboravljene biljke - konoplje.

PROTEINI SEMENA KONOPLJE I IZGRADNJA ŽIVOTA I IMUNITETA

Postoji osam amino-kiselina koje naš organizam ne može stvoriti i još dve koje ne može sintetizovati u dovoljnoj količini. Te amino-kiseline nazivamo “esencijalnim” (neophodnim) i moramo ih unositi putem hrane, dok će ishrana bez neke od njih na kraju izazvati bolest i čak - smrt. Ove esencijalne amino-kiseline, zajedno sa 11 drugih koje telo može samo napraviti, povezani su međusobno u proteine.

Među biljnim namirnicama, konopljino seme nije jedinstveno po tome što ima sve esencijalne kiseline u potrebnoj količini, da bi se smatralo kompletnim proteinom. Soja, spanać, semenke bundeve ili laneno seme takođe sadrže sve esencijalne aminokiseline. Ono po čemu je jedinstven protein semena konoplje je da 65 % njega čini globulin edestin. Za razliku od vlaknastih proteina, koji imaju samo gradivnu funkciju, globularni proteini imaju ulogu u pravilnom funkcionisanju mnogih ključnih procesa u telu. Edestin u semenu konoplje je globularni (biološki aktivan) protein, koji ljudski organizam koristi za izgradnju anti-tela (imuno-globulina) - ili ukratko rečeno: imuniteta, odnosno otpornosti tela na infekcije. Naime, sposobnost tela da se odupre i oporavi od bolesti zavisi od toga koliko brzo može da proizvede ogromne količine antitela za odbranu od prvog napada. Ukoliko nema dovoljnog startnog materijala - proteina globulina, da snabde “armiju” antitela, organizam podleže bolesti. Edestin se takođe koristi i za izgradnju hormona, hemoglobina i enizma. Edestin, pored svega ovoga, ima nizak sadržaj fosfora, pa ne opterećuje bubrege, kao što to čine fosforom bogati proteini u hrani životinjskog porekla, kao i u nekim mahunarkama. Ono što je jedinstveno kod konoplje, pored toga da sadrži 65% edestina, je činjenica da ostatak proteina u njoj čini albumin, druga vrsta proteina, ista ona koja se nalazi u belancetu jajeta. Albumini su glavni proteini krvne plazme i igraju ključnu ulogu u mnogim važnim hemijskim procesima.

Zbog svega navedenog, može se reći da seme konoplje pruža telu sve esencijalne amino-kiseline potrebne za održavanje dobrog zdravlja.

MASNOĆE U SEMENU KONOPLJE

Oko 5 % težine semena konoplje čini ulje semena konoplje. Najveći deo ulja semena konoplje čine polinezasićene esencijalne masne kiseline (80 %). Ove masne kiseline, poznate kao omega-3 i omega-6, ne mogu se proizvesti u ljudskom organizmu i moraju se uneti putem ishrane, pa se zato nazivaju i esencijalnim masnim kiselinama. Ovo najvažnije masne kiseline u ljudskoj ishrani i zdravlju. One su uključene u proizvodnju životne energije iz hrane i kretanje te energije kroz telo. Esencijalne masne kiseline upravljaju rastom, vitalnošću i stanjem uma. Neophodne za pravilno funkcionisanje celog tela, a naročito mozga, mrežnjače, unutrašnjeg uha, nadbubrežne žlezde i testisa. Vrlo je važan međusoban odnos ovih esencijalnih masnih u našoj ishrani - jer previše omega-6 masnih kiselina može da ima i negativan efekat u telu. Zato se preporučuje da odnos omega-6 i omega-3 masnih kiselina ne bude veći od 4:1, a preporučjivo je da on bude i manji. U konopljinom semenu priroda je spakovala omega-6 i omega-3 masne kiseline u idealnom odnosu za ljudski organizam - 3:1, pa je tako ono izuzetno korisno za očuvanje opšteg zdravlja, a naročito kardiovaskularnog sistema. Konopljino seme se može smatrati idealnim izvorom dragocenih omega-3 masnih kiselina za ljude koji ne žele da jedu ribu (gde se one takođe nalaze, ali se i uništavaju kuvanjem) - bilo iz etičkih (vegani) ili zdravstvenih razloga (zbog zagađenosti mora i sve većeg prisustva teških metala u ribi).

ČUVANJE I SKLADIŠTENJE

Oljušteno seme konoplje je veoma osetljivo na kontakt s kiseonikom i brzo užegne, ako se nepravilno čuva. Zato je najbolje da ga držite u zamrzivaču, dobro zatvoreno u kesi, sa istisnutim viškom vazduha.

PROIZVODI

U ponudi na našem tržištu nalaze se sertifikovano organski proizvodi od semena konoplje rumunskog proizvođača “CANAH”, koji su, zbog svog kvaliteta, već stekli veliku popularnost u SAD, Kanadi i Evropi.

CANAH HEMP NUTS (oljušteno organsko seme konoplje).

CANAH oljušteno seme konoplje

Ima lep orašast ukus, koji podseća na mešavinu arome pinjola i suncokreta. Može se koristiti kao užina, za posipanje jela ili pripremanje biljnog mleka i “milk-šejkova”. U svom sastavu ima 30% kompletnog proteina i 41% ulja sa idealnim odnosom omega-6 i omega-3 masnih kiselina (3:1). Bogato je mineralima: kalijumom, kalcijumom i naročito magnezijumom, koji u sprezi s kvalitetnim proteinima i masnoćama konopljinog semena daje organizmu snagu, potrebnu prilikom većih fizičkih napora (sport, stres). Zbog izuzetnog nutritivnog sastava preporučuje se trudnicama i dojiljama. Sadrži dosta vitamina E.

CANAH HEMP OIL (organsko ulje od semena konoplje).

CANAH konopljino ulje

Savršen, orašast ukus konopljinog ulja obogatiće mnoga jela. CANAH konopljino ulje se dobija hladnim ceđenjem semenki konoplje. Specijalna tamna staklena boca štiti osetljivo konopljino ulje od oksidacije. Kako bi sačuvalo kvalitet, konopljino ulje se čuva u frižideru. Pored čistog ulja, proizvode se i verzije sa ekstraktima bosiljka, čilija i belog luka. Sadrži 89% polinezasićenih masnih kiselina, sa sa idealnim odnosom omega-6 i omega-3 masnih kiselina (3:1). Izuzetan je izvor vitamina E (100-150 mg/100g). Nije za kuvanje, jer se tako uništava njegov dragocen sastav.

CANAH HEMP PROTEIN POWDER (protein za sportiste od organskog semena konoplje).

CANAH protein za sportiste

Sadrži 50% kompletnog proteina, sa 21 amino-kiselinom, uključujući i 8 esencijalnih. Lako se vari i apsorbuje, pa ne izaziva nadutost stomaka, čestu kod upotrebe klasičnih proteina za sportiste, na bazi surutke (whey) ili soje. Za razliku od ostalih proteina za sporiste, CANAH protein sadrži i omega-3 masne kiseline, koje su neophodan suplement u sportskoj ishrani. Za razliku od proteina surutke (whey) i soje, alergija na protein konoplje praktično ne postoji. Bez šećera i aspartama. Bez boja, veštačkih aroma i konzervanasa. Bez glutena i laktoze. Za razliku od mnogih vegan proteina za sportiste, koji nisu etiketirani kao “organic”, CANAH protein nije proizveden korišćenjem rastvarača koji imaju negativan efekat na okolinu i ljudsko zdravlje. CANAH protein za sportiste je proizveden tehnikom hladnog ceđenja, predstavlja presan proizvod (raw food) i prilikom njegove proizvodnje nisu korišćeni heksan i drugi rastvarači. Idealan je za sve sportiste, a naročito vegetarijance i vegane.

RECEPTI

Recepti za jela u kojima se koristi seme konoplje će početi polako da se pojavljuju na ovom blogu. U principu, posipaju se po jelima, salatama, sendvičima... Od semenki konolje, uz dodatak vode, može se u blenderu napraviti konopljino mleko (2-3 kašike semenki na 250 ml vode). Mleku možete dodati voće i onda dobijate nešto poput milkšejka:

"Znanje-imanje" blog

2011-04-23T22:28:00.002+02:00

Evo da i zvanično objavim da sam počeo da pišem i blog posvećen mojoj avanturi sa organskim gajenjem povrća, u koju sam se upustio ovog proleća.
Jedva čekam da uberem mladi zeleni bob, koji nikad nisam probao. Nadam se da će i leblebije da mi uspeju, pa ću i njih po prvi put da jedem dok su sveže i zelene. Biće recept, sigurno!
Do tada, uživajte!
malizeleni.blogspot.com/

Mladi bob

Amerika će kazniti protivnike genetski modifikovane hrane!

2011-01-05T16:23:00.003+01:00

Američka ambasada u Parizu savetovala Vašingtonu da započne trgovinski rat, u vojnom stilu, protiv zemalja EU koje se protive proizvodnji genetski modifikovanih žitarica, pokazuje nedavno objavljena diplomatska depeša na sajtu Vikiliks.

Kao odgovor na francusku zabranu Monsantu da proizvodi genetski modifikovani kukuruz krajem 2007, ambasador SAD Krejg Staplton, prijatelj i poslovni partner bivšeg predsednika SAD Džordža Buša, zatražio je od Vašingtona da kazni EU, posebno one zemlje koje nisu podržale upotrebu genetski modifikovanih useva. Spisak zemalja kojima se treba osvetiti ''trebalo bi da nanese određenu štetu širom EU, pošto ona snosi kolektivnu odgovornost, ali bi delom trebalo da se fokusira i na najgore prekršioce''.

''Spisak bi trebalo da bude pre odmeren nego zlonameran i mora da bude održiv na duže staze, s obzirom na to da ne bi trebalo da prebrzo očekujemo pobedu. Odmazda bi trebalo da svima da na znanje da je sadašnji odnos prema pitanju genetski modifikovane hrane naneo konkretnu štetu interesima EU, i mogla bi da ojača evropsku podršku biotehnologiji'', rekao je Steplton, koji je zajedno sa Bušom osnovao Teksas Rejndžers bejzbol tim iz Sent Luisa 1990. godine.
U novoobjavljenim diplomatskim depešama na Vikiliksu vidi se da američke diplomate širom sveta genetski modifikovane proizvode predstavljaju kao vladin strateški i komercijalni imperativ.

S obzirom na to da su mnogi katolički sveštenici u razvijenim zemljama protiv kontraverzne proizvodnje hrane, SAD su izvršile poseban pritisak na papine savetnike.

Depeše iz američke ambasade u Vatikanu pokazuju da SAD veruju da je papa počeo da podržava proizvodnju genetski modifikovane hrane nakon konstantnog lobiranja među njegovim savetnicima, ali žale što on još uvek nije javno izneo svoju podršku. Američki specijalni savetnik za biotehnologiju u Stejt Departmentu, kao i vladin savetnik za biotehnologiju iz Kenije, lobirali su među zaposlenima u Vatikanu kako bi oni ubedili papu da podrži proizvodnju genetski modifikovane hrane.''
''Postoji prilika da se nametne ovo pitanje u Vatikanu i zauzvrat utiče na široku populaciju u Evropi i zemljama u razvoju'', kaže druga depeša.

Međutim, ambasada SAD je otkrila da je njen najbliži saveznik po pitanju genetski modifikovane hrane - kardinal Renato Martino, predsedavajući moćnog Papskog saveta za pravdu i mir i čovek koji najčešće predstavlja papu u Ujedinjenim Nacijama, uskratio svoju podršku SAD.

''Martinov zamenik nam je nedavno rekao da je kardinal sarađivao sa ambasadom u Vatikanu na pitanju biotehnologije tokom poslednje dve godine da bi delimično nadomestio svoje neodobravanje rata u Iraku i onoga što je posle rata usledilo - kako bi održao dobre odnose sa vladom SAD. Prema našem izvoru, Martino više ne smatra da treba da nastavi ovako'', kaže se u depeši.
U nastavku, depeše pokazuju da su američke diplomate direktno radile sa kompanija za proizvodnju genetski modifikovane hrane kao što je Monsanto.

Takođe je otkriveno da su Španija i SAD blisko sarađivale na ubeđivanju EU da ne povećava rigoroznost zakona koji se odnose na biotehnologiju. U jednoj depeši SAD ambasada u Madridu piše: ''Ako Španija prihvati, ostatak Evrope će je slediti''.

Depeše pokazuju da nije samo španska vlada tražila od SAD da nastavi s pritiskom na Brisel već da su SAD unapred znale kako će Španija glasati pre nego što je objavljen izveštaj španske komisije za biotehnologiju.

(preuzeto sa sajta "Pokreta za slobodu": http://pokret.net )

Vegazin: probno (polu)izdanje

2011-01-02T15:50:00.008+01:00

Open publication - Free publishing - More vegan

Ako želite da doprinesete, znate email: zdravirecepti@gmail.com

Krompir paprikaš, vegan verzija s leblebijama

2010-12-14T19:20:00.002+01:00

Pravi sam fan leblebija. U prethodnom postu sam pisao o tome kako leblebije kuvam unapred i ocedim, pa ih koristim za kuvanje raznih jela, naravno nakon što odmah od polovine napravim humus, koji NE SME da nedostaje u vegan frižideru:)))

Dakle, ovog puta, kuvao sam paprikaš s lebebijama.
Iseckao sam prvo gomilu luka i ispržio ga sa malo soli na kokosovom ulju (malo ZDRAVIH zasićenih masnoća poput laurične kiseline, nije na odmet! Laurična kiselina je važan sastojak majčinog mleka i najzastupljenija masnoća u kokosovom ulju, i ima antibakterijsko i antivirusno dejstvo). Ubacio sam zatim puno krompira isečenog na kriške. Posuo sa dosta aleve paprike i još malo posolio. Dodao prethodno skuvane leblebije, koje čuvam u frižideru, i sve nalio vodom, da prekrije sve sastojke. Kuvao oko 30 minuta. Izgnječio nekoliko krompira u šerpi, kako bi jelo bilo gušće. Umešao seckani beli luk i čili da bude ljuto. Mmm.... bilo je super!

Vegan nedeljni ručak u mojoj kuhinji

2010-12-01T18:58:00.009+01:00

Prošle nedelje imao sam divne četiri mlade dame na ručku. Time je zvanično započeta serija nedeljnih okupljanja u mojoj kuhinji, koju sam zamislio kao neku vrstu "časova" vegan kuvanja, ali opuštenog tipa.

Dakle, ništa ja tu ne "predajem", već kuvam pred gostima, dok oni gledaju, zapisuju recepte i pitaju sve šta ih zanima. Posle toga, naravno, sledi - klopa!

Tema prvog vege okupljanja bili su vegan namazi ili kako ja to zovem u šali - "šta na 'leba?" Mnogi se pitaju šta ti ostane da mažeš na hleb, ako izbaciš paštete, krem sireve, majoneze, puter, itd? Naša prošlonedeljna trpeza bila je pravi dokaz da ima još toliko zanimljivih namaza koji se ne zasnivaju na mesu, mleku i jajima. Bilo je stvarno svakakvih đakonija: pravili smo humus (namaz od leblebija), baba ganuš (namaz od plavog patlidžana), guakamole (namaz od avokada), namaz od tofua, "sir" od natopljenih semenki suncokreta... Ma prava divota!

Hleb na koji smo mazali je bio od klica spelte (krupik, pir), trenutno "in" žitarice po beogradskim radnjama zdrave hrane. Hleb sam naravno svojeručno napravio (pisaću o ovome u odvojenom postu) i bio je savršen - nije što je moj, nego stvarno! Za svaki slučaj, napravio sam i male proje, što se pokazalo kao dobra ideja, jer su zamalo sve pojedene. Sve u svemu, cela akcija je bila super ideja!

Kuskus kolač s jabukama, kokosom
i čoko-lešnik prelivom. BEZ ŠEĆERA, A SLADAK...

Već ove nedelje (5. decembra), očekuje nas drugo vegan okupljanje. Ko bude prisutan videće kako može da izgleda lep nedljni vegan ručak. Kao predjelo pravim tart od integralnog brašna sa tofuom i blitvom - moj stari recept, koji sam ove nedelje usavršio, tako da je fil postao mnogo sočniji i bogatiji (vidi sliku dole, mmm). Na meniju je zatim sočivo sa vinom i majčinom dušicom, koje je inače već hit kod nekih mojih prijatelja. Desert će biti kuskus kolač (sa jabukama i čokoladnim prelivom - bez šećera, margarina, zejtina, itd). Ko zna, možda umesim opet hleb:))) Izveštaj sledi...

Bezobrazno dobar tart s blitvom i tofuom

Zainteresovani za nedeljna vegan okupljanja kod mene mogu da mi se obrate putem e-maila: zdravirecepti@gmail.com

Osnovni recepti: Heljda s povrćem

2010-11-21T14:26:00.007+01:00

Heljda je odlična žitarica, naročito za one osetljive na gluten (ne sadrži ga). Pogodna je i za sportiste, jer u sebi ima sve esencijalne aminokiseline u dovoljnoj količini, a jedna porcija (170 g težine pre kuvanja) sadrži 23 g belančevina i 21% dnevne potrebe za gvožđem. Kalorijska vrednost ove porcije heljde (bez prelivanja tahinijem) je 583 kalorija.

Ako heljdu prelijete sa 3 kašičice tahinija (puter od susama) pojačavate obrok za 267 kalorija i ujedeno ga obogaćujete gvožđem (21% dnevne potrebe) i kalcijumom (18 % dnevne potrebe).

Celo jelo ima: 850 kalorija, gvožđa u vrednosti od 42 % i kalcijuma u vrednosti od oko 18 % od dnevne potrebe.

Heljda je uvek dobrodošla: kao odličan doručak, prilog uz ručak ili večera

Tofu - više od sira!

2010-11-20T07:57:00.015+01:00

Tofu, namirnica koja je nastala pre više hiljada godina u drevnoj Kini, još uvek se stidljivo pojavljuje u našem tanjiru. Češće ga viđamo samo tokom posta, ali u nekarakternoj ulozi bljutavog „sojinog sira“, koja samo što mu nije upropastila karijeru! Tofu zaista liči na sir i pravi se na sličan način: koagulacija sojinog mleka izaziva se dodavanjem nigarija, koji se dobija iz morske vode. Ali, oni koji očekuju da će ih tofu zadiviti ako ga samo otpakuju, iseku i posluže kao beli sir, sigurno će biti razočarani. Odsustvo ukusa, koje karakteriše tofu, zapravo je njegova prednost. Kada se marinira sa začinima ili dinsta u raznim sosovima, tofu poput sunđera upija arome i može praktično da ima svaki ukus koji poželite. Tofu može čak i da se dimi, kada poprima ukus klasičnog dimljenog sira. Dimljeni tofu se prodaje već pripremljen, ali se ne preporučuje često, jer samo dimljenje nije previše zdravo, a i zavodljivi ukus vas može navesti da pojedete previše tofua, što takođe nije dobro.

Tofu je odličan izvor komletnog proteina (13 g), kalcijuma (35 % dnevne potrebe), gvožđa (15 % dnevne potrebe), bakra, magnezijuma i selena (podaci za 100 g tofua pripremljenig s nigarijem)

Hranljive vrednosti tofua

Kako da pripremite tofu?

SIROV TOFU. Tofu u principu može da se jede neskuvan, ali ćete ga teško svariti ako imate osetljiv stomak. Osim toga, sirov tofu nema skoro nikakav ukus. Japanci ga ponekad jedu, prelivenog tamarijem i đumbirovim sokom. Međutim, retki su Evropljani koji su oduševljeni ovim bledim ukusom.

KUVANJE. Kockice tofua dodajte u miso supu ili bilo koju čorbicu od povrća, pred kraj kuvanja. Tofu će prvo potonuti, ali kada nabubri od vode, isplivaće na površinu. Tada kuvajte još 3 minuta. Ako predugo kuvate, tofu će postati tvrd poput gume. Drugi način kuvanja je da kockice ili tanke šnite tofua ubacite u šerpu sa vrlo malo vode (dubine 0.5 cm) začinjene tamarijem, uz dodatak belog luka, karija, bosiljka, rendanog đumbira... Kuvajte tofu u ovoj tečnosti oko 3 minuta, odnosno dok tečnost ne uvri.

DINSTANJE. Isečete tofu na kocke ili ga izdrobite, pa ga dodate povrću koje se dinsta u malo tečnosti. Krčkate poklopljeno, bez previše mešanja, dok povrće ne omekša, a tofu ne upije arome jela u kojem se kuvao.

PRŽENJE: Umesto kajgane, na malo ulja propržite izdrobljen tofu i začinite kurkumom, solju, biberom ili tamarijem.

PEČENI TOFU: Da bi bio sočniji, pre pečenja tofu možete da prokuvate u vodi začinjenoj tamarijem ili običnom solju, ili da ga marinirate nekoliko sati, pa i ceo dan, u mešavini ulja i začina po izboru (aromatično bilje, tamari, kari, čili, biber). Poređajte tanke šnite tofua na blago nauljeni pleh. Tofu pecite 20 minuta na 180 stepeni. Pre pečenja možete da ga premažete nekim sosom (recimo 1 deo miso paste, 2 dela taana i malo tople vode), senfom ili jednostavno prelijete uljem s belim lukom.

Zapečeni tofu s prelivom od susama (recept dole)

TOFU KAO ZAMENA: Tofu može zaista da „imitira“ sir ili pavlaku i jaja u nekim receptima. Izdrobite ga u pitu sa zeljem ili blitvom. Sameljite tofu u blenderu s malo vode i soli, dodajte malo tahinija (taan) i zatim prelijte, umesto sira ili pavlake i jaja, preko vegan lazanje, kiša ili pice - pa zapecite.

SMRZNUTI TOFU: Zamrzavanjem tofu dobija posebnu "gumastu" strukturu, pa je nakon odmrzavanja čvršći i bolje upija marinade. Ovo ga čini odličnim za prženje, a posebno za pečenje na roštilju. Pripremićete ga tako što ćete svež tofu iseći na šnite, dobro ga posušiti krpom i zamrznuti svaku šnitu odvojeno. Pre pripremanja, smrznuti tofu jednostavno ostavite u toploj vodi da odstoji dok se ne odmrzne.

RECEPTI:

Zapečeni tofu s prelivom od susama
(za 2-3 osobe)
Pakovanje tofua (250-300 g) isecite popreko da dobijete tanje (1 cm) šnite. Svaku šnitu lepo isecite na dva dela. Zagrejte prst vode u odgovarajućoj šerpi i dodajte tamarija, recimo kašiku. Kada proključa, ubacite isečeni tofu i kuvajte ga oko 5 minuta. Izvadite tofu i poređajte ga u blago nauljenu posudu za pečenje. Primpremite preliv za tofu: izmešajte 1 deo miso paste i 5 delova taana (susamov puter). Razmutite sa malo tople vode, da se dobije sos gustine majoneza. Nanesite to preko tofua, pospite sa malo susama i stavite sve u rernu da se peče oko 20 minuta. Pazite da preliv ne zagori!

Integralni tart s tofuom i blitvom
Za koru, izmešajte šolju integralnog pšeničnog brašna, pola kašičice usitnjene nerafinisane morske soli i 3 kašike nerafinisanog ulja (kokosovo, maslinovo, susamovo...) Dodajte oko 1/3 šolje hladne vode i brzo umesite testo. Ostavite testo da odstoji 30 minuta. Tanko razvucite testo oklagijom na površini s malo brašna, prebacite ga u tanko nauljeni ohrugli kalup za kiš, odnosno tart (prečnika 22 cm), i podignite ivice testa. Izbodite testo na više mesta viljuškom i pecite ga u zagrejanoj rerni (200 stepeni), oko 10-15 minuta.

Dve veze blitve operite, očistite od drški i debelih središnjih žila, pa blitvu onako mokru spustite u šerpu sa zagrejanom kašičicom maslinovog ulja i pospite prstohvatom soli. Dinstajte blitvu oko 3 minuta, da splasne, pa dodajte 2-3 čena seckanog belog luka.

Sameljite u blenderu oko 200 g tofua (koristite svež, mekaniji tofu) sa malo sojinog mleka ili vode i kašikom integralnog brašna, da se dobije masa poput razmućene kisele pavlake. Izmešajte tofu smesu sa blitvom i rasporedite preko kratko pečene kore od testa. Pecite u rerni još oko 15 minuta.

Integralni tart s tofuom i blitvom

Tofu kajgana
Zagrejte malo susamovog ili maslinovog ulja, izdrobite tofu, dodajte prstohvat kurkume ili karija i pržite par minuta. Začinite solju ili tamarijem po ukusu. Pobiberte. Pre dodavanja tofua možete da propržite seckani mladi luk, praziluk, kockice paprike ili neko drugo povrće.

Marinirani tofu sa roštilja
Presecite pakovanje tofua na 2 debele šnite. Možete da koristite zamrznuti tofu, jer će biti još čvršći dok se peče. Marinirajte svež ili odmrznuti tofu u marinadi od ¼ šolje soka limete ili pomorandže, ¼ šolje javorovog sirupa ili meda, 1/8 šolje tamarija, 3 seckana čena belog luka i 2-3 kašičice rendanog đumbira. Marinirajte u frižideru, više sati ili preko noći. Premažite rešetku roštilja uljem i pecite po 3 minuta sa svake strane, najbolje sa delu roštilja gde temperatura nije mnogo visoka.

Čorba sa tofuom
Isecite na krupne komade šargarepu, paškanat, kelerabu, crni luk, praziluk. Propržite luk na malo maslinovog ulja, dodajte ostalo povrće, nalijte vodom, začinite tamarijem i belim lukom, prokuvajte i kuvajte 30 minuta. Pred kraj dodajte kocke tofua i kuvajte ih oko 3 minuta. Pospite bosiljkom ili peršunom.

Namaz od tofua

Izlomite 250 g tofua na krupne komade i stavite ga u odgovarajuću šerpicu, tako da tofu zauzme njeno celo dno. Sipajte vodu da skoro pokrije tofu, ali ne više. Dodajte malo kurkume i tamarija i stavite na vatru da proključa. Kuvajte oko 7-8 minuta. Izvadite tofu iz vode u kojoj se kuvao i sačekajte da se rashladi. Ubacite tofu u blender, dodajte malo belog luka, kašiku tahinija (taan) i dodatak po želji, recimo - oljuštenu pečenu papriku (može i kašika-dve ajvara). Izmiksajte. Po potrebi dodajte malo vode od kuvanja tofua i dodatne začine po želji - biber, peršun, mirođiju, itd.

Birajte svoje mleko: “Obogaćeno” tugom ili zdravo biljno?

2010-11-18T07:58:00.006+01:00

Krave su inteligentna bića. Šta mislite - kako se osećaju?

“Obogaćeno” tugom

Ne dajte da vas zavaraju pakovanja mleka na kojima vesela kravica uživa u prelepom danu na zelenoj livadi, srećna i čak nasmejana. Zapravo, sudbina današnje krave je potpuna suprotnost. Većinu svog vremena ona provodi u zatvorenoj štali, gusto stisnuta sa drugim kravama i zaprta tako da može samo da pomera glavu i neprestano jede, ne bi li postala što veća i mlekonosnija. Njena ishrana nije više prirodna, već tako ustrojena kako bi krava bila pretvorena u mašinu za davanje mleka. U tu svrhu, umesto da prirodno dobija telad svake dve ili tri godine, krava se neprestano održava bremenitom, putem veštačke oplodnje, kako bi bila pretvorena u “bure” iz koje neprestano teče mleko. Njeno tele, kojem je priroda namenila ovo mleko, biva odvojeno odmah po rođenju, jer je jedini zadatak krave da daje što više mleka – i to čoveku. Zato joj se i ubrizgavaju dodatni hormoni, pa nije retko da krava na kraju ne može da stoji na nogama od opterećenja mleka koje njen organizam ovako proizvodi u neprirodno velikim količinama. Od pritiska, kao i od neprekidne grube, mašinske muže, vime krave često biva inficirano i zagnojeno. Krava se u ovom slučaju “leči” antibioticima, kako bi što pre “ozdravila” i bila spremna za dalju eksploataciju. I konačno, kada njen organizam presuši i prestane da daje mleko, krava, stisnuta u zagušljivom kamionu, biva odvežena u klanicu u kojoj će završiti svoj tužan i neprirodan život. Ko još može da bude naivan i pomisli da takva nesrećna krava, izložena poniženjima, bolu i bolestima, može da proizvede mleko koje će nekog učiniti srećnim, odnosno zdravim?

"Molim vas, nemojte me odvajati od majke da biste vi mogli piti mleko!"

Prepustite mleko teladi
Činjenica je da čovek kao prvu hranu nakon rođenja u sebe unese upravo mleko. Međutim, majčino i kravlje mleko predstavljaju skoro potpuno dve različite supstance. Kao što majčino mleko u sebi sadrži tvari namenjene pravilnom razvoju i jačanju detetovog organizma, tako je i kravlje mleko namenjeno pravilnom rastu teleta. Ali čovek o tele se ne razvijaju na isti način. Kravlje mleko u sebi sadrži mnogo više proteina, jer je uz razvoju teleta najvažnije da ono što pre fizički ojača i stane na noge. Ljudsko mleko, s druge strane, sadrži manje belančevina, ali zato mnogo više specifičnih šećera koji su namenjeni razvitku mozga. Neka istraživanja čak pokazuju da se deca koja su u na početku života hranjena kravljim mlekom slabije mentalno razvijaju od onih koja su duže dojena. Makrobiotika, na primer, savetuje što duži period dojenja deteta, a nakon toga se ne preporučuje uvođenje kravljeg mleka u ishranu, već se razna hrana biljnog porekla savetuje kao validan izvor kalcijuma i proteina.

Većina ljudi ne podnosi mleko

Da je priroda namenila mleko ishrani ljudi, možda alergije na mleko ne bi bile najčešći tip alergija, a netolerancija na lakotozu ne bi bila tako rasprostranjena među ljudskom populacijom. Treba znati da, za razliku od alergije na mleko, netolerancija na laktozu nije bolest, već normalan gubitak sposobnosti varenja mleka nakon prestanka perioda sisanja majčinog mleka. Gubitak laktaze, enzima odgovornog za varenje laktoze, dešava se kod većine ljudi kada prestanu da budu bebe. Čak 75% odrasle svetske populacije je manje ili više nesposobno da svari laktozu. Kod netolerancije na laktozu, reakcije na mleko uglavnom nisu tako jake kao kod alergija. Zato je mnogim ljudima potrebno dosta vremena da shvate da su razni problemi sa zdravljem, nadutost i mučnina koje osećaju upravo povezani sa unošenjem mleka. Logično pitanje je: ako je normalno piti mleko nakon perioda dojenja, zašto bi priroda onda većini ljudi oduzela sposobnost da mleko pravilno i bez problema svare?

Napravite svoje vegan mleko

Uzimajući u obzir sve navedene razloge, zdravstvene i etičke, možda ćete odlučiti da smanjite unos mleka ili da ga u potpunosti izbacite iz ishrane. Ako imate dobar blender i malo vremena, lako ćete napraviti sami većinu biljnih mleka (vidite recepte dole!). Kada kupujete gotova biljna mleka, naročito sojino, obratite pažnju na sastav. Nažalost, u današnjem svetu profita teško je pronaći proizvod koji nije nečim “obogaćen” kako bi se brže dopao i privukao više kupaca. Tako je i sa komercijalnim sojim mlekom - većina proizvođača u njega dodaje šećer, konzervanse, veštačke arome i slično. Kada kupujete sojino mleko birajte ono koje se sastoji samo od soje i vode. Ako ste ipak odlučili da sami napravite neko od vegan mleka, sledite ove recepte i pronađite svoje omiljeno…

Sojino mleko

Sojino mleko je možda najsličnije kravljem, ima puno proteina, gusto je i punog ukusa, pa ga možete povremeno koristiti za musli, razne sosove i začinjavanje krem čorbi. Budući da je soja relativno jeftina, domaće napravljeno sojino mleko će biti čak i deset puta jeftinije od kupovnog. Sojino mleko može da stoji do 2 dana u frižideru.

Recept: Potopite isprana zrna žute soje, najbolje organske. Ostavite tako soju da stoji preko noći i nabubri. Prospite sutradan vodu od natapanja, pa soju prespite u dobar i jak blender. Sipajte 3 do 3,5 puta više čiste vode, izvorske ili filterisane. Uključite blender i dobro sameljite soju, da biste dobili gustu kašu žutobele boje. Dobijenu kašu prespite u lonac, ubacite 5 cm kombu alge i stavite sve na šporet da proključa. Kombu algu možete da izostavite, ali će ona obogatiti mleko mineralima i učiniti ga lakše svarljivim. Pustite da vri 20 minuta na umerenoj vatri, pritom skidajte penu koja nastaje na površini. Pripremite gustu cediljku i eventualno gazu preko, pa procedite sojino mleko u odgovarajuću posudu. Pritisnite dobro sadržaj u cediljci, kako bi iz njega iscurelo svo mleko. Ako koristite gazu, možete da je uvežete I dobro iscedite stiskom šake. Ono što vam ostane nakon ceđenja mleka naziva se okara. Zdrava i puna hranljivih sastojaka, okara će odlično poslužiti za pravljenje vegan burgera, ako je pomešate sa malo sitno seckanog crnog i belog luka, začinima (so, kurkuma, kumin, čili) i integralnim brašnom. Pržite tako pripremljene burgere na susamovom ulju ili u rerni. Ako živite na selu ili imate domaće životinje, možete je koristiti za ishranu svinja ili stoke.

Najbolje je domaće sojino mleko - od GMO free soje

Mleko od badema i drugog koštunjavog voća
Bademovo mleko uglavnom morate da napravite sami, jer ga nema u prodaji. Iako je danas bademovo mleko neuobičajeno, tokom Srednjeg veka je često navođeno u receptima, budući da tada kravlje mleko nije bilo lako dostupno i brzo se kvarilo. Ukus bademovog mleka je predivno blag, malo je ređe nego sojino i kravlje mleko, ali zato ima finu aromu svežeg marcipana. Na isti način kao i bademovo, moguće je pripremiti i mleko od sirovih lešnika, sirovog semena suncokreta ili sirovih indijskih oraha. Mleko od badema trajaće u frižideru 2 dana.

Recept: Isperite dobro i potopite sirovi badem preko noći, ili na nekoliko sati. Prospite vodu od natapanja i dodajte 3 puta više čiste vode (izvorske ili filterisane). Kod pravljenja mleka od badema, možete i da preskočite natapanje, ali će biti ukusnije ako pustite da bademi omekšaju u vodi pre mlevenja. Osim ovoga, natapanjem se inicira process klijanja badema, pri čemu se stvaraju veoma korisni enzimi, dobri za naše zdravlje. Dakle, pripremljene bademe i vodu stavite u blender i sve dobro sameljite, kako biste dobili gustu, mlečnobelu kašu. Tako dobijenu kašu možete jesti i piti odmah, koristiti za voćne šejkove ili jesti uz musli. Ali, da biste dobili pravo mleko, potrebno je da kašu prvo procedite. Pripremite gustu cediljku i eventualno gazu preko, pa procedite bademovo mleko u odgovarajuću posudu. Pritisnite dobro sadržaj u cediljci, kako bi iz njega izašla sva tečnost. Tokom mlevenja, bademima možete dodati i neku prirodnu aromu ili zaslađivač poput urme, šipke vanile, cimeta, meda, malteksa…

Mleko od semena konoplje Seme konoplje i mleko od njega je omiljeno među sledbenicima “raw food diet” (ishrana bazirana na sirovoj hrani). Oni smatraju da je konoplja najsavršenija hrana, budući da se u njenom semenu nalaze sve esencijalne aminokeiseline i masne kiseline. Konopljino mleko je odlično za šejkove ili musli. Pripremljeno mleko trajaće vam u frižideru oko 2 dana.

Recept: Stavite u blender 1 deo oljuštenog semena konoplje i 6 delova čiste vode (izvorske ili filterisane). Dodajte tome, ako želite, kašiku ječmenog slada, javorovog sirupa ili meda. Takođe, možete da dodate i malo prave vanile. Meljite u blenderu oko 1 minut, dok ne dobijete gustu belu kašu. Procedite kašu kroz cediljku ili gazu i dobro istisnite mleko.

Napomena: oljušteno seme konoplje kupite u insotranstvu, kod nas u Beogradu ga za sada nema. Povremeno možete nabaviti u boljim radnjama, poput Hema Kheya Neye, neoljušteno seme konoplje. Njega pre pravljenja mleka treba da potopite preko noći u vodu, kako bi omekšalo i moglo da se samelje u blenderu. Natapanje će biti korisno i zbog pokretanja biljnih enzima u semenu.

NAPOMENA: Ovo je moj skraćeni i delimično izmenjeni tekst objavljen u magazinu "Sensa""SENSA"

Prvi "Zdravi recepti" video:)

2010-11-14T18:30:00.020+01:00

Ovo je prvi video Zdravih recepata, snimljen uz pomoć moje prijatljice Sneki (aka metamard), koja je pokazala da između mnoštva talenata poseduje i onaj potreban za TV voditeljku:) Bilo je zaista zabavno snimati i režirati s njom prvu "emisiju" Zdravih recepata na YouTube!

Sneki inače nikako ne želi da se odrekne nezdrave ishrane "tu i tamo", ali je zato veoma otvorena za nova kulinarska iskustva i ukuse, kao i saznanja o tome kako da ishranom produžiš sebi mladost i lepotu:))) Moram da napomenem da je hrabro ustala rano u subotu ujutro, kako bi sa mnom pre snimanja otišla na potpisivanje peticije protiv genetski modifikovane hrane na Novom Beogradu. Dakle - hats off, Sneki!

S druge strane, nema dlaku na jeziku. Tako je, pre neki dan, nakon što je probala jedan od mojih specijaliteta, saopštila da ne može da shvati kako mogu da jedem nešto tako odvratno! Na svu sreću, ovo zapečeno povrće u rerni ju je oduševilo, s obzirom da je mogla svašta da mi saopšti, budući da nije ispuštala čašu s vinom iz ruke:)

Dakle, povrće iz rerne joj se dojmilo, a naročito preliv od tahinija i ajvara, koji smo tokom kuvanja mazali i na integralni hleb. Eto, to mi je i bila ideja: ako već ne mogu da potpuno ubedim ljude u 100% vegan i zdravu ishranu, mogu barem da im dam ideju za nešto što mogu da spreme umesto nekih manje zdravih obroka, od namirnica životinjskog porekla, koje inače jedu.

Što se tiče samog videa, shvatio sam da definitivno moram da zašrafim jaču sijalicu iznad stola! Prava je šteta što su kadrovi za stolom tako mračni, ali iskustvom se uči, biće bolje! Ostalo mi se sve veoma dopada, a naročito brzina kojom smo sve snimili, editovali i okačili na net. I konačno, na najbolji način sam iskoristio moje, za sada jedino, muzičko "delo" Colorgirl, skrativši ga lepo za uvodnu špicu emisije. Sve u svemu, bila je to luda zabava i ne previše težak posao - zahvaljujući mom lučetu Mekiću, koji je sve to lepo odradio bez bagovanja. Bogami, vredelo je zapasti u dugove zbog njega:)))

A evo i recepta:

Zapečeno povrće u rerni

Sastojci za 4 osobe:
1kg krompira
1 kg bundeve
2-3 praziluka
1 velika veza blitve
4 kašika taan-a (tahini, tj. puter od susama)
2-3 kašike ajvara
so, biber, majčina dušica
maslinovo ulje (1-2 kašike)

Priprema:
Iseći na velike kocke krompir i bundevu. Praziluk iseći na kolutove. Izmešati sve sa maslinovim uljem, malo soli, bibera i majčine dušice. Poklopiti i staviti na 220 stepeni da se peče oko 45 minuta, odnosno dok ne omekša krompir. RAzmutiti taan, ajvar, malo soli i bibera, pa dodati i malo vode, uz mešanje, da se dobije preliv gustine jogurta. Preliti time jelo i staviti ga nepoklopljeno da se peče još 10 minuta. Iseći blitvu na trake i umešati u gotovo, vrelo jelo, tako da blitva splasne. Ne peći dalje u rerni.

Papica za velikog momka

2010-11-10T10:48:00.006+01:00

Papice od banane svi vole! Bez rafinisanog šećera, 100 % zadovoljstvo!

Ima voća koje volim i više od banana, ali su one svakako najčešće na mom jelovniku iz sledećih razloga:

1. jeftine su (ako kupujete "II klasu" - što su zapravo zrele banane, pogodne za varenje, za razliku od onih bez mrlja i tačkica po kori) - trenutno su oko 60 din/kg u Maxi-ju
2. lako se jedu (nema pranja, samo oljuštiš i smažeš)
3. krcate su kalorijama (oko 90-100 kal po banani), što je važno za nas sa brzim metabolizmom

Banane su na prvom mestu kada se vratim iz teretane. Glukoza, kalijum, vitamin C, kalorije... u njima je sve što je telu potrebno neposredno nakon treninga. Ako od njih u blenderu pravite kašicu (smoothie) i dodate im šaku srmznutih kupina, koje su bogate antioksidansima, oporavak mišića je zagarantovan. I da ne zaboravimo laneno seme, bogato omega 3 masnim kiselinama, samleveno u električnom mlinu za kafu. Lan je mastan (ali na dobar način) i u kontaktu sa vodom iz banana postaje želatinozan, pa će tako smeši dati kremastu strukturu, poput umućenog jajeta. Treba li da napominjem da je ovo presan obrok, sa sačuvanim aktivnim biljnim enzimima, koji ubrzavaju regeneraciju i oporavak tkiva, odnosno sprečavaju dugotrajne upale mišića? Zaslužili ste da se počastite ovom porcijom zdravlja!

Sastojci:
5 banana
šaka smrznutih kupina
1 kašika mlevenog lana

Priprema:
Samleti u blenderu, ali vrlo kratko, kako bi se smanjila oksidacija voća i tako sačuvao C vitamin.

Osteporoza i mit o “nezamenljivom” kalcijumu iz mleka

2010-11-07T19:01:00.009+01:00

Krave nisu nimalo srećne kao što je prikazano na pakovanju. Nema
ni jednog razloga da pijete mleko, a da tele, kojem je ono stvarno
namenjeno, bude brutalno odvojeno od majke odmah po rođenju.

Jedan od najboljih primera kako dobar marketing zlata vredi je mleko: većina ljudi je ubeđena kako su mleko i mlečni proizvodi jedini pouzdan izvor kalcijuma u našoj ishrani. Nema reklame za mleko, pa čak ni za nezdrave čokoladice punjene “mlekom”, koja se ne zasniva na kalcijumu i obećanim “jakim kostima”. Ubeđuju nas neprestano da deca, kao i žene sa osteoporozom, treba da piju što više mleka. Istina je da upravo one nacije koje ga konzumiraju najviše imaju ujedno i najveći broj žena obolelih od osteoporoze. S druge strane, Kineskinje, koje većinom ne konzumiraju mleko (zbog intolerancije Azijata na laktozu), mnogo ređe oboljevaju od ove bolesti.

Sve više savesnih i dobro informisanih lekara, kao što je to kod nas dr Slađana Velkov, danas pacijentima saopštava pravu istinu o mleku, a to je da je ono jedan od mogućih uzroka osteoporoze kod današnjih žena. Kako sad to, pitate se? Jednostavno, ishrana u kojoj ima previše životinjskih proteina, a tu svakako pored mesa, ribe i jaja, spadaju mleko i mlečni proizvodi - uništava kalcijum iz kostiju. Preterano kozumiranje proteina je veoma opasno, jer organizam nije u stanju da iskoristi višak. Svi suvišni proteini odlaze u jetru, gde bivaju razloženi. Produkt tog razlaganja je sumporna kiselina koja je izuzetno agresivna i mora da bude neutralisana da bi bila izbačena iz organizma. Prvi neutralizator sumporne kiseline za kojim će posegnuti naš organizam je kalcijum iz kostiju i zuba. Zato se kao rezultat dugogodišnjeg ekscesnog unosa životinjskih proteina (dakle i mleka) javljaju osteoproza i zubi podložni kvarenju.

Istina je da u mleku ima puno kalcijuma, ali imajući u vidu navedene negativne posledice konzumiranja mleka, najpametnije je izvor kalcijuma potražiti u zdravoj biljnoj ishrani, bogatoj zelenim lisnatim povrćem, poput raštana ili brokolija. Blitva i spanać imaju dosta kalcijuma, ali nažalost i puno oksalatne kiseline, koja ometa iskorišćavanje kalcijuma. To ne znači da ove namirnice nisu zdrave, već da nisu pouzdan izvor kalcijuma u ishrani. S druge strane, dobro je da u spanaću i blitvi, kao i u ostalom zelenom lisnatom povrću, ima puno vitamina K, koji je neophodan za pravilan metabolizam kalcijuma i zdravlje kostiju. Pored raštana i brokolija, drugi izvori kalcijuma u veganskoj ishrani su pre svega taan (susamov puter), susamovo seme, pomorandže, bademi, mahunarke. Kalcijuma ima dosta u obogaćenom kupovnom sojinom mleku, kao i obogaćenom musliju. Ako redovno kozumirate zdrave prirodne biljne izvore kalcijuma i imate raznovrsnu vegansku ishranu, kalcijum ne treba da bude nešto o čemu razmišljate.

Evo ideja kako da unesete kalcijum putem biljne ishrane, uz napomenu da u šolji mleka ima 29% preporučene dnevne potrebe za kalcijumom:

1 šolja kuvanog raštana zadovoljava 27 % dnevne potrebe

1 glavica zelene salate zadovoljava 13 % dnevne potrebe

1 šolja kuvanih leblebija zadovoljava 8 % dnevne potrebe

1 kašika susamovog putera (taan, tahini) zadovoljava 6% dnevne potrebe

1 šolja kuvanog sočiva zadovoljava 4 % dnevne potrebe

100 g pomorandži zadovoljava 4 % dnevne potrebe

itd.

(podaci sa sajta nutritiondata.com)

Treba napomenuti da je mnogo važnije brinuti o gubitku nego o unosu kalcijuma, jer određene navike u ishrani i namirnice “izvlače” kalcijum iz kostiju. Na prvom mestu tu su sva gazirana pića, koja uglavnom sadrže fosfor i limunsku kiselinu (citric acid). Ove supstance povećavaju kiselost tela, a organizam se od njih brani tako što iz kostiju i zuba “izvlači” kalcijum, koji služi kao neutralizator. Sličan efekat imaju i sve ostale namirnice koje povećavaju kiselost tela: mleko, meso, alkohol, rafinisani šećer (ovde spada i žuti šećer, koji nije mnogo zdraviji od belog, kao što mnogi misle).

Osteoproza se ne sprečava povećanim unosom mlečnih proizvoda, već pravilnom biljnom ishranom i pre svega fizičkom aktivnošću, kojom se stimuliše zdravlje koštanog sistema.

Prosto k'o proso!

2010-11-07T16:37:00.020+01:00

Proso sa kockicama paprike

Po starim narodnim verovanjima, proso je dobro protiv zlih duhova i veštica. Ugrađivano je u temelje i nađeno u razvalinama naših starih gradova i utvrđenja. Njime se posipala stoka, ali i kokoške, da bi bolje nosile jaja (V. Čajkanović: "Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama")

Dakle, u pitanju je naša, balkanska, izvorna hrana, koju smo zaboravili, a ne pomodarstvo koje su doneli makrobiotika i novi trendovi zdrave ishrane. Zlatno-žuto zrno prosa spada u one namirnice koje su nekada činile sastavni deo ishrane našeg naroda. Čak je, kako piše Veselin Čajkanović, nekada bilo glavna hrana Srba, koji su svakodnevnu proju pravili od prosa (proja je i dobila ime po prosu, a ne kukuruzu). Kasnije su ga potisnuli pšenica i naročito kukuruz, pa su na ove dve biljke prenesena verovanja i običaji ranije vezivani za proso.

Stari Kinezi smatrali su proso za jednu od pet svetih biljaka (pored soje, pirinča, pšenice i ječma) i jedući ga, osećali su povezanost sa božanskim svetom. Grčki filosof Pitagora, preporučivao ga je za jačanje zdravlja i imuniteta. Hunski kralj Atila hranio je svoje počasne goste isključivo kašom od prosa.

Nutricionsti tvrde da proso zaista blagotvorno deluje, pre svega na želudac, slezinu i gušteraču, ali preporučuje se i onima koji piju antibiotike, zato što pomaže obnavljanje crevne flore. Zbog znatnih količina vitamina (E, provitamin A, vitamin B, niacin) proso efikasno ulepšava naš ten, kosu i nokte. Takođe, dobro je za malokrvne osobe, jer ima puno magnezijuma i gvožđa. Od ukupno 4 % masnoće u prosu, čak 2/3 čine nezasićene masne kiseline, dakle one koje su dobre za nas organizam. Proso ima i zavidan broj kalorija, oko 320 na 100g – ali bez brige, kada ova količina nabubri tokom kuvanja, dobija se obilata količina hrane, koja će vas dugo držati sitim.

Proso se sprema isto, ili čak jednostavnije u odnosu na beli pirinač. Ne morate da ga trebite i ruku na srce – ima bolji ukus. O tome koliko je zdravije od belog pirinca, koji se od žitarica u našim domaćinstvima najčešće koristi, izlišno je govoriti. Iako se za ljudsku ishranu prosu skida prva, spoljna crna ljuska, koja je nejestiva i ima 53 % celuloze, proso spada u integralne namirnice i koristi se redovno u makrobiotici, kao hrana i lek. Zbog kratkog vremena pripremanja u odnosu na intergalni pirinač, idealno je za one koji nemaju vremena, a žele zdravo da se hrane. Kupuje se u svim bolje snabdevenim prodavnicama zdrave hrane. Ponekad su u ponudi i gotovi deserti od prosa sa voćem ili ekspandirano proso (po principu kokica), kao zanimljiva zamena za kornflejks i musli.

Ako ste ogladneli, krajnje je vreme da pređete sa teorije na praksu. Obucite kecelju i na posao!

PRE KUVANJA:

Pre svakog kuvanja, bitno je da proso isperete, jer će se tako manje peniti tokom kuvanja. To ćete uraditi ovako: sipate proso u posudu, nalijete ga hladnom vodom, promešate i pažljivo odlijete tečnost. Slobodno odlijte i zrnca koja plivaju na površini, jer su bajata. Ponovite postupak 5-6 puta i gotovo!

Proso se 3-4 puta ispere u vodi pre kuvanja

OSNOVNI RECEPT:

Osnovni recept je zaista jednostavan, kao za pirinač: isperite jednu količinu prosa, sipajte ga u šerpu, prelijte sa dve količine hladne vode, posolite i kuvajte dok ne provri. Onda smanjite temperaturu na najniži stepen i kuvajte polupoklopljeno, bez mešanja, oko 15 minuta. Kad ispari sva voda, proso rastresite kineskim štapicem ili tankim nožem (bolje je nego da ga “muljate” kašikom i tako napravite gnjecavu kašu). Ostavite otklopljeno da se prohladi. Ovako pripremljeno proso je zdrav i jednostavan prilog.

NAPOMENA: Ovo je delimično izmenjeni tekst koji sam pisao za rubriku "Život" na sajtu B92

Pirinač - biser među zrnevljem

2010-11-07T14:42:00.010+01:00

Rižoto od paradajza sa zelenišom

U biljnom svetu, pirinač je evolutivni pandan čoveku - napisala je Aveline Kushi u svom čuvenom makrobiotičkom kuvaru. “Među žitaricama, integralni pirinač je najuravnoteženiji", tvrdila je Aveline, budući da, prema makrobiotici, njegovo zrno ima energiju koja se nalazi tačno na sredini između yina i yanga. Zato se smatra idealnom hranom za čoveka. Osim što nas hrani, integralni pirinač nas dovodi u energetsku ravnotežu, koja je preduslov opšteg zdravlja. Čuvena je i “dijeta broj 7” , oca makrobiotike Georgea Ohsawe, a koja podrazumeva lečenje ili poboljšanje simptoma praktično svake bolesti, uz pomoć dijete sastavljene samo od integralnog pirinča. Budući da sam se, nakon više godina pretežno makrobiotičke ishrane, uverio na ličnom primeru u blagodeti integralnog pirinča, ne treba da čudi što sam tekst o ovoj žitarici započeo hvalospevom njenoj intergalnoj varijanti. Ali tu se priča svakako ne završava. Pirinač predstavlja najveći izvor hrane na planeti, a u Aziji ga već više od 5000 godina jedu svakog dana, uz svaki obrok, kao što mi jedemo hleb. Isto kao hleb, pirinač možete jesti na hiljadu načina i uz hiljadu jela, tako su su mogućnosti da ga uvrstite u redovnu ishranu bezbrojne. Na svu sreću, naše prodavnice zdrave hrane opremljenije su raznim vrstama pirinča bolje nego ikad, tako da je sigurno da ćete naći vašu omiljenu varijantu. Postoji oko 8.000 vrsta pirinča, što komplikuje njegovu klasifikaciju. Ipak, grubo gledano, pirinač možemo podeliti na dva načina: prema načinu obrade i prema obliku zrna.

Podela prema načinu obrade

Postoje integralni, beli i “parboiled” ili “predkuvani” pirinač. U davna vremena ljudi su uvek jeli integralni pirinač. Tako je bilo sve dok u 19. veku mlinari s Dalekog istoka nisu otkrili su da se ovojnica integralnog pirinča određenim postupkom može skinuti, pa je tako nastao novi proizvod - beli pirinač. Budući da je proces skidanja ljuske tada bio skup, beli pirinač je bio dostupan samo bogatima. Vremena se menjaju, pa je tako danas integralni pirinač, naročito ako je gajen organski, skuplji od “aristokratskog” belog pirinča. I to ne bez razloga. Ubrzo nakon što je beli pirinač ušao u upotrebu, pokazalo da su ljudi koji su ga, zbog različitih razloga, duže vreme konzumirali kao glavnu namirnicu, počeli da pokazuju znakove bolesti beri-beri, a sve zbog nedostatka vitamina B-1 iz ovojnice pirinča. Za razliku od belog pirinča, integralni se ističe svojim sastavom jer se najvrednije hranjive materije kriju upravo u ljuski. Zbog toga je integralni pirinač nutritivno vredniji, sadrži više proteina, više masnoće (zato ima i više kalorija, ali bez brige, ovo su zdrave kalorije), više minerala i vitamina B kompleksa.

Nutritivno gledano, “parboiled” pirinač se nalazi na pola puta između integralnog i belog. Posebnom metodom kuvanja, kod ovog pirinča se korisni hranljivi sastojci “sateruju” u zrno iz njegove ovojnice, koja se kasnije odstranjuje. Rezultat je pirinač koji sadrži oko 80 posto prvobitnih hranljivih sastojaka, ali koji nema ovojnicu i kraće se kuva od integralnog pirinča (a duže od belog). Opet i tu treba biti obazriv, jer koliko god ovo izgledalo kao “zgodno” rešenje, treba imati na umu pouke makrobiotike, kako je najvrednija ona hrana koja u sebi krije život, odnosno koja kada je posejete u zemlju može da izraste u novu biljku. A da proklija može samo integralni pirinač (beli i “parboiled” ne mogu).

Međutim, treba znati i pravilno skuvati integralni pirinač. Često se dešava da ljudi ne koriste u potpunosti “životnu energiju” integralnog pirinča i kuvaju ga bez prethodnog natapanja. Naime, integralni pirinač treba uvek potopiti u vodu na bar 12 časova (može i ceo dan), ali ne samo iz razloga što će se tako kasnije mnogo brže skuvati. Potapanjem se pokreću procesi klijanja i zrnu, pa je tako isti pirinač nakon natapanja, mnogo bogatiji aminokiselinama i enzimima, a da ne spominjem njegov slađi, “hlebastiji” ukus.

Podela prema obliku zrna

Pirinač dugog zrna ostaje pri kuvanju rastresit i zrnast, pa je tako odličan za jela u kojima treba da ostane “svako zrno za sebe”, poput pilava ili indijskog birjanija. Najpoznatiji pirinač dugog zrna je basmati, kao i jasmin pirinač. Ovde spadaju takođe i cvreni i crni pirinač.

Pirinač srednjeg i okruglog zrna postaje tokom kuvanja lepljiv a voda u kojoj se kuva gusta i mlečnog izgleda. U ovu grupu spadaju naš običan “kočanski” pirinač, japanski slatki pirinač, kao i italijanski arborio pirinač za rižoto.

NAPOMENA: Ovo je moj skraćeni i delimično izmenjeni tekst objavljen u magazinu "Sensa""SENSA"

Više voća i povrća za zdravijeg muškarca

2010-11-07T13:33:00.009+01:00

Zahvaljujući svežem voću i povrću
svi moji vitalni krvni sudovi savršeno rade!

Blagodeti koje će vam pružiti vitamini, minerali i futonutrijenti iz voća i povrća su mnogostruke. Unošenjem većih količina ovih sočnih plodova prirode, poboljšava se opšte zdravstveno stanje, postajemo vitalniji i otporniji na bolesti. Ako je vaša ishrana do sada bila siromašna prirodnim vitaminima, počnite s promenama odmah!

VEĆI MIŠIĆI

Većina muškaraca posle teretane poseže za proteinskim šejkovima, ali malo nas zna da proteini nisu jedino što je neophodno za jače mišiće i da voće i povrće takođe ima svoju ulogu. Sigurno već znate za banane i kako šećeri iz njih mogu da nam daju potrebnu instant energiju u obliku glukoze, da izdržimo trening i oporavimo se posle njega. Banane su još i veliki izvor kalijuma koji je najbolji prijatelj svakog snagatora. Kalijum je glavni mineral koji sinergijski deluje s natrijumom i održava nivo tečnosti u tkivima, ili konkretno - sprečava grčeve mišića. Banane su i “najzgodnije” i najdostupnije voće, ali tu se lista voća i povrća dobrog za sportiste nikako ne završava. Recimo, da li ste ikad pomislili da je lubenica takođe dobra za mišiće? U njoj se nalazi velika količina citrulna - aminokiseline koja igra veliku ulogu u metabolizmu i iskorišćavanju proteina iz hrane, a čiji nedostatak izaziva slabost mišića. I ne izbegavajte bele delove lubenice, blizu kori - ovde je najveća koncentracija citrulina.

Ako tražite voće koje će vas najbolje okrepiti nakon treninga, posegnite za borovnicama, punim antikosidanasa koji regenerišu mikrotraume u mišićima nakon napornih vežbi. Budući da su borovnice skupe, drugi najbolji izbor za okrepljenje je pomorandža, prepuna vitamina C, jednog od najjačih antioksidanasa.

Ali, ne zaboravite, pored voća, koje svi manje-više volimo, tu je i manje omiljeno povrće. Brokoli, kupus i karfiol pored antikosidanasa za regenerciju tkiva sadrže i supstance koje imaju antiestrogeni efekat i povećavaju nivo testosterona. A testosteron je taj koji nas čini istrajnijim i efikasnijim u treningu. Uključite ovo povrće u ishranu i nećete se osećati “prebijeno” posle teretane.

Ugledajte se i na Popaja: spanać (ali jednako tako i raštan, kelj ili blitva) sadrže prirodne enzime i aminokiseline neophodne za izgradnju mišića. Važno je da ove namirnice uopšte ne kuvate, već da ih jedete sirove, iseckane i izgnječene s malo soli i limuna (ili samo blago poparite). Naime, dugo kuvanje uništava ove sastojke, pa je tako poželjno da zeleno lisnato povrće jedete sirovo. Postoje i brojni sportisti, poklonici veganske raw-food (sirova hrana) ishrane bazirane na lisnatom povrću, koji su dokaz da mišiće možete izgraditi i ishranom bez mesa i mleka, uz adekvatan unos enzima prisutnih u zelenom lisnatom povrću - i redovne vežbe, naravno.

PROTIV RAKA

Zdravlje debelog creva je ključno za zdravlje muškarca, posebno na Balkanu, gde se ishrana bazira na suviše mesa i prženog krompira. Karcinom debelog creba je najčešće maligno oboljenje kod naših muškaraca, pored raka prostate. U oba slučaja nastanak malignih promena može da se predupredi redovnim konzumiranjem brokolija. Supstanca sulforafan iz ovog povrća štiti upravo od navedenih oblika raka. Tu je i zeleno lisnato povrće koje može da spreči rizično uvećanje prostate, kako se navodi u nedavnom istraživanju objavljenom u američkom časopisu The American Journal of Clinical Nutrition.

Vlakna iz povrća i voća već sama po sebi poboljšavaju probavu i “čiste” zidove debelog creva. Ali, da biste postigli ovaj efekat, treba da jedete pomenutih 5 porcija, svaki dan. Ako vam je ovo teško, potrebna vlakna možete obezbediti i pijenjem komercijalnih gustih voćnih sokova.

DUŽI ŽIVOT I BOLJI SEKS

S obzirom da su najšeći uzroci smrti muškaraca u Srbiji infarkt i šlog, prouzrokovani lošim stanjem kardiovaskularnog sistema, treba da znate da možete da produžite sebi život tako što ćete pročistiti svoje krvne sudove - svežom porcijom voća i povrća. I neće vam samo srce biti zahvalno, već i vaša partnerka. Jer, ako su glavne arterije i vene začepljene masnim naslagama, zamislite onda u kakvom su stanju tek manji krvni sudovi u penisu. Generano gledano, ako imate zdrave krvne sudove, imaćete i normalnu erekciju. Kada to znamo, očuvanje zdravlja srca i krvnih sudova već izgleda mnogo važnije, zar ne?

Prema istraživanjima naučnika, najvredniji čistači masnih naslaga na našim krvnim sudovima su agrumi poput grejpfruta, pomorandže, limuna i kumkvata. Ne zaboravite i namirnice bogate antocijaninom - koji se nalazi u trešnjama, grožđu, malinama, borovnicama, crvenim pomorandžama i plavom patlidžanu.

“ŽIVAHNIJI” SPERMATOZOIDI

Muškarci koji žele da povećaju živahnost svojih malih “prijatelja s repićima” i pogode “gol”, trebalo bi da unose što više svežeg voća i povrća. Što više unosite ovih prirodnih izvora vitamina i minerala u svoj organizam, sperma vam postaje “živahnija”, tvrde naučnici. U istraživanjima se pokazalo da je 83 procenta neplodnih muškaraca unosilo nedovoljne količine voća i povrća. Pokazalo se da kvalitet sperme zavisi direktno od količine unesenih glutationa i kriptoksantina. U pitanju su antioksidanasi - supstance koje regenerišu reproduktivni sistem muškarca i koje se nalaze najviše u pomorandžama, jagodama, grejpfrutu, paradajzu, brokoliju i zelenom lisnatom povrću. Zaključak naučnika je da ćete povećanim unosom voća i povrća pojačati kvalitet vaše sperme, ali ćete ujedno poboljšati sveukupno zdravstveno stanje, raspoloženje i izdržljivost - sve što je neophodno za “plodan” susret s partnerkom.

BOLJE VIJUGE

Ako studirate, bavite se intelektualnim radom ili jednostavno želite da imate bolje pamćenje, voće i povrće i tu igra veliku ulogu. Mozak se hrani šećerom, a da bi radio kako treba potrebno mu je pravilno “podmazivanje”. Šećere za bolju koncentraciju ćete naravno naći u bilo kom voću, ali treba izdvojiti banane, breskve, jabuke i grožđe. Za “podmazivanje” mozga najbolje su omega 3 masne kiseline koje se NE nalaze SAMO u plavoj ribi, već obilato i u lanenom semenu ili chia semenkama. Jednako su važni i prohodni krvni sudovi. Avokado će vam u tome biti odličan saveznik, jer oleinska kiselina u njemu snižava loš holesterol koji zapušava krvne sudove.

ZA JAČE KOSTI I ZGLOBOVE

Ne morate da pijete mleko, jer kalcijuma ima dovoljno i u soji, pasulju ili susamu. Ali da li ste znali da je jedan od najvećih izvora kalcijuma zeleno lisnato povrće? I da li ste znali da nije samo kalcijum dovoljan za zdrave kosti, već i druge supstance, poput mangana? Pored bromelina za jače zglobove, ananas sadrži i oligolelement mangan, neophodan za kvalitetne kosti.

Svaka vrsta voća i povrća deluje mnogostruko korisno na zdravlje, ali bez obzira na to, morate da napravite raznovrstan izbor, a ne samo da se držite dve ili tri vrste. Tako ćete biti sigurni da ste ovim putem obezbedili sve nepohodne sastojke. Na kraju, zašto biste sebe lišavali tako raznovrsnih ukusa i ograničili se samo na nekoliko. Istražujte i probajte voće i povrće koje ste do sada, iz ko zna kojih razloga, izbegavali da upoznate.

NAPOMENA: Ovo je moj delimično izmenjeni tekst objavljen u magazinu "Men's Health"

Da li je plastika nezdrava?

2010-11-07T12:31:00.008+01:00

Navodno, zavisi koja je plastika u pitanju.
BPA (bisfenol A) je hemikalija koja najviše zabrinjava. Koristi se od 60-ih godina prošlog veka, kao uobičajeni sastojak plastičnih i epoksidnih smesa kojima se iznutra presvlače metalne konzerve sa hranom i pićem. Jednom rečju — imali smo prilike da je se najedemo i napijemo u velikim količinama do sad. A što je najgore, tek nam sad otkrivaju kako BPA izaziva hormonalne poremećaje koji prouzrokuju gojaznost, rak prostate, impotenciju i bolesti srca. Odgovorne institucije i naučnici prilično odugovlače sa izjašnjavanjem o bebednosti BPA, jer bi to bio još jedan u nizu skandala sa supstancama koje su se masovno koristile, a tek naknadno proglašene štetnim. Zato je najbolje da u potpunosti prekinete korišćenje svih vrsta konzervisane hrane i pića i jedete što više svežih namirnica. Ako se naučnicima još da verovati, postoje i vrste plastike koje važe za 100 % bezbedne. Evo malog vodiča kako da izbegnete nepoželjnu “plastifikaciju”...

IZBEGAVAJTE

Konzervisanu hranu

Batalite tu lošu naviku, jednom za svagda! Naučnim eksperimentima je utvrđeno prisustvo BPA u 83 posto koznervi pasulja i u oko 50 posto konzervi tunjevine.

KORISTITE Svežu ili smrznutu hranu,

odnosno samo BPA-free konzerve

Sve češće srećemo hranu, koja se nekad isključivo prodavala u koznervama, kako se prodaje u drugačijim ambalažama. Recimo, pasirani paradajz, koji možete koristiti za kuvanje sosova i sličnog, sada se prodaje i u staklenoj ambalaži (recimo "Mutti" passata). Sve više kompanija svesnih svoje društvene i ekološke odgovornosti počinju da pakuju hranu u konzervama bez BPA.

IZBEGAVAJTE

Polikarbonatne posude

Pogledajte dno svih svojih plastičnih flašica ili posuda za čuvanje hrane. Broj 7 unutar znaka za reciklažu obeležava grupu plastike koja sadrži BPA. Bacite to smesta!

KORISTITE Posude od stakla ili bezbedne plastike

Koristite isključivo staklene posude ili one od polipropilena (obeležava se brojem 5 unutar znaka za reciklažu). "Curver" ili "Rubbermaid" posude za hranu koriste ovu plastiku. Najbezbednije je ipak staro dobro staklo, pa su moja preporuka "Frigoverre" staklene posude za čuvanje hrane!

IZBEGAVAJTE Sportske flašice od polikarbonata ili aluminijuma

Mnoge sportske plastične flašice imaju oznaku broj 7, što znači da sadrže BPA, kao i mnoge alumijumske flašice presvučene plastičnim slojem iznutra.

KORISTITE Flašice od inoksa ili plastike bez BPA.

Investirajte u nešto skuplju flašicu od inoxa ili obratite pažnju koji broj nosi plastična flašica koju nameravate da kupite. Ako imate prinovu, proverite obavezno broj flašice vašeg mališana. Deca su najosteljivija na štetan uticaj BPA!

IZBEGAVAJTE Konzerve negaziranih pića i piva

Većina konzervi sadrži iznutra štetan BPA. Osim toga, nikad nam se do kraja nije ni sviđao dodatni “metalni” ukus kokakole ili omiljenog piva.

KORISTITE Staklene flaše

Povratna staklena flaša je zdrava i ekološki opravdana. Plastična ambalaža koja nosi broj 1 u znaku za reciklažu, takođe ne sadrži štetan BPA u sebi.

Genetski modifikovana hrana

2010-11-07T12:00:00.012+01:00

Plakat sa jednog protesta protiv uvođenja
GMO, održanog u Novom Sadu

Sve više se govori o tome da se u Srbiji planira donošenje izmena i dopuna Zakona o genetski modofikovanim organizmima (GMO). Prethodni zakon, iz prošle godine, izričito je zabranjivao gajenje i prodaju genetski modifikovane (GM) hrane u našoj zemlji.
GM hrana nosi u sebi mnoge rizike, a kako tvrdi prof. dr Miladin Ševarlić, šef Katedre ekonomike poljoprivrede i tržišta na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu i predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, opasnost nije samo zdravstvene prirode, već i ekonomsko-političke. Politički su i razlozi za izmenu zakona, jer ne postoji ni jedno zdravorazumsko obrazloženje zašto bi naša zemlja, sa poljoprivrednim kapacitetima koje ima, svoje građane izlagala opasnostima gajenja GMO.

Nažalost, čini se da naša “uspavana” javnost malo zna koliko su zapravo GM bijke opasne, posebno kao hrana. Mnogi ih izjednačavaju sa biljkama prskanim pesticidima ili ih ne razlikuju od hibrida. Naravno, hrana tretirana pesticidima, koju već uveliko konzumiramo, izuzetno je štetna. Hibridne sorte, recimo kukuruza, dobijene su laboratorijskim ukrštanjem dve sorte jedne iste biljke, u cilju dobijanja treće, rodnije i otpornije na štetočine. Ali u oba slučaja, bez obzira da li jedemo prskani ili hibridno dobijeni kukuruz, mi i dalje u svoj organizam unosimo biljku kukuruz. Kod GM hrane to nije slučaj - na primer, može nam izgledati da uživamo u sočnom kuvanom kukuruzu, a da taj “stvor”, koji nam se topi pod nepcima, zapravo predstavlja Frankeštajn-biće, dobijeno mešanjem gena kukuruza i, pripremite se sad dobro - pacova!

Ovo nije fantazija iz SF horor-filma, već stvarnost koja nas čeka, ukoliko dozvolimo gajenje GMO. “Poseban problem je pitanje međusobnog kombinovanja gena biljaka i životinja, što se već radilo. Na taj način dobijeni organizmi nisu više ni biljke ni životinje. Vegetarijanci bi u tom slučaju mogli biti u zabludi da jedu biljnu hranu, dok bi ona u sebi zapravo imala i životinjske gene”, upozorava profesor Ševarlić. I nisu u opasnosti samo vegetarijanci, kaže profesor Ševarlić. “Na ovaj način se menja genetska struktura organizama: biljnih, životinjskih i eventualno - ljudskih. Mi ne znamo kako će se te promene manifestovati u narednim generacijama”.

Nažalost, naučne studije koje pokazuju štetnost GM hrane se ne sprovode dovoljno često, jer naučnici danas često rade po nalogu multinacionalnih kompanija koje prodaju GM seme i u rukama drže ono što predstavlja jedini autoritet u današnjem svetu - novac i moć. Ipak, poneka vest uspe da izađe na videlo dana, poput istraživanja iz 2009. godine, koju je sproveo prof. Gilles-Eric Seralinij, molekularni biolog sa Univerziteta u Caenu. Ovo istraživanje je pokazalo da su laboratorijski miševi, nakon konuzmiranja GM sorti kukuruza, koji se već uveliko proizvodi u nekim zemljama, dobili teška oštećenja jetre i bubrega, kao i zabrinjavajuće probleme sa srcem, nadbubrežnim žlezdama, slezinom... U jednom istraživanju austrijskih naučnika iz 2008, utvrđeno je da je GM kukuruz izazvao ozbiljan stepen neplodnosti kod laboratorijskih miševa. Pitate se verovatno, zašto onda političari iz naše vlasti, imajući u vidu sve katastrofalne posledice GM hrane, planiraju da nam serviraju ovako gorak obrok? Zar nemamo dovoljno bolesnih ljudi? Zar nam natalitet nije već dovoljno nizak, pa nam treba još i GM hrana koja oštećuje polne žlezde? Ko to vrši pritiske na nas, da pristanemo na gajenje GMO - i zašto?

Upravo ovde dolazimo do one, i pored svih zdravstvenih opasnosti GM hrane, ipak najmračnije strane genetskog inžinjeringa. Velike multinacionalne kompanije koje se bave proizvodnjom GM semena, poput američkog magnata "Monsanto"-a "Monsanto"-a(koji drži oko 90 posto svetske proizvodnje GM semena), nameravaju da ostvare potpun monopol u svetskoj poljoprivredi, tvrdi profesor Ševarlić. “Stvaranje monopola od strane proizvođača GM materijala ostvaruje se tako što se sve češće u GM seme ubacuje takozvani “gen terminator” koji uništava klicu za naredni ciklus proizvodnje. To znači da isključivo seme koje kupite može da proklija, dok je seme koje dobijete od odgajene biljke jalovo i ne može da proklija, zbog ubačenog samoubilačkog gena. Na ovaj način, stalno ste zavisni od dobavljača. Pa čak i kad imate novac da kupite svake godine novo seme, postavlja se pitanje šta će se desiti onda, kada iz raznih razloga, na primer političkih ili ekonomskih sankcija, dobavljač stopira isporuku? Šta ćemo onda raditi? Ostaćemo bez hrane i moraćemo da izvršavamo sve što se od nas traži!”, upozorava profesor Ševarlić. Izgleda kao mračna orvelovska vizija? Nažalost, to je ono što nam se sprema...

Ali čekajte, pitate se s pravom - znajući sve ovo, kako onda nekog uopšte ubede da poseje GM seme na svoju zemlju? Jednostavno - kompanije koje proizvode GM seme uvek daju lažna obećanja o navodnim bogatim prinosima i sigurnoj velikoj zaradi. Primer je Indija, u kojoj su se 2008. godine još pompezno najavljivalo kako će ekspanzija proizvodnje GMO rešiti tamošnji problem gladi, pa čak i zagađenja okoline, korišćenjem biogoriva dobijenog od GM šećerne trske. Najveća obećanja dobijali su indijski proizvođači pamuka, koji su posejali GM seme kompanije “Monsanto”. Njihov GM pamuk trebalo je da pokaže izuzetnu rezistentnost na štetočine i tako smanji potrebu za zaprašivanjem, a time i troškove proizvodnje. Vest koja je obišla svet u proleće ove godine pokazala je upravo suprotan rezultat, a čak je i sama kompanija “Monsanto” javno priznala da je crv, koji inače napada useve pamuka, postao otporan na gen bakterije Bacillus thuringiensis, koji je ubačen u jednu od vrsta njihovog GM pamuka i koji je trebalo da ovog štetočinu drži podalje od useva. Da sve bude još gore, pored pomenutog crva, pojavile su se i brojne nove, do tada nepoznate štetočine. Zabrinjavajuće je da isti gen ubačen i u GM patlidžan, prvu i trenutno najviše gajenu GM hranu u Indiji. Kao izlaz iz problema, “Monsanto” je najavio izbacivanje novih generacija GM semena, a i preporučio obilniju upotrebu njihovih specifičnih pesticida - što je u suprotnosti sa onim što je isticano kao jedna od prednosti GM useva, a to je otpornost na štetočine, uz smanjenu upotrebu pesticida. Istina je naravno, drugačija. Naime, uz GM seme se obavezno koriste tkzv. totalni herbicidi, koji uništavaju sve biljke, izuzev GM useva, koji u sebi imaju gen koji ih čini otpornim na ove jake hemikalije. Pretpostavljate već kakav bi efekat u našem organizmu mogao imati tako jak otrov, koji bi unosili konzumiranjem GM hrane.

Ako se GM semena već pokazuju kao neefikasna, odakle onda ideja da bi GM usevi mogli spasiti svet od gladi i siromaštva, pitate se? Ova trvdnja je naime jedan od “najjačih” aduta onih koji opravdavaju gajenje GMO.

“To su izmislile globalne grupe lobista koje rade u korist multinacionalnih kompanija. Tako se govorilo i 60-ih godina prošlog veka kada je inaugurisan koncept “zelene revolucije” i kada je Zemlja imala 3 milijarde stanovnika, a svaki 38. bio gladan. Zelena revolucija, koja je podrazumevala upotrebu mineralnih đubriva, sredstava za zaštitu biljaka, hormona rasta u stočarstvu, kao i aditive i konzervisanje hrane u prehrambenoj industriji, trebalo da je navodno da reši glad i u tome nije uspela! Danas imamo 6 milijardi stanovnika, od kojih je svaki 8. gladan! Pošto je prvi koncept propao, sada se nudi novi koncept za navodno elimisanje gladi, a to je proizvodnja GMO. Iza svega se zapravo krije samo obezbeđivanje tržišta, kao i porobljenosti celokupne planete od strane multinacionalnih kompanija, kao što je Monsanto”, kaže profesor Ševarlić.

Imajući sve ovo u vidu, ne dozvolite da vas obmanjuju kako je promena našeg Zakona o GMO zapravo samo deo “usklađvanja” sa zakonima EU. “Evropska regulativa omogućava pojedinim zemljama da zabrane proizvodnju i prodaju GMO na njihovoj teritoriji. Srbija nema nijedan razlog da se opredeli za GM hranu. Imamo dovoljno resursa da proizvodimo prirodnu hranu za sebe, kao i za izvoz. Potrošači u EU preferiraju organske proizvode i zato je za nas organska proizvodnja povoljnija od okretanja ka GM kulturama - zdravstveno, eknomski, ekološki i u svakom drugom pogledu. Evropa pred nas ne stavlja nikakvu obavezu da usvojimo zakon koji bi dozvolio GMO u našoj zemlji. S druge strane, u javnosti nezvanično kruži vest da su SAD uslovile Srbiju da promeni zakon i dozvoli gajenje GMO, ako želimo da SAD da saglasnost za naš pristup Svetskoj trgovinskoj organizaciji”, kaže profesor Ševarlić.

Ostanite informisani i ne dozvolite da o vašoj sudbini odlučuju ljudi kojima je profit važniji od zdravlja i budućnosti planete. Kao primer treba da nam posluži Bugarska, član EU, čiji je parlament u martu ove godine pooštrio zakon kojim je zabranjeno gajenje GM useva. Pre ovog pooštravanja i njihova vlada je, kao naša sada, očigledno pod spoljnim pritiscima, najavila mogućnost dozvole gajenja GM useva. Ali, od planova se na kraju odustalo, zbog aktinog protivljenja zabrinutih građana, poljoprivrednika i nevladinih organizacija. Oni su mesecima protestovali, pisali peticije i vršili pritiske na vlast - što je na kraju urodilo plodom. Da li će tako biti i u našoj zemlji, zavisi samo od nas građana, od toga hoćemo li biti budni i reagovati, ili ćemo se više zanimati za Velikog brata ili Farmu.

Više informacija o peticiji protiv GMO potražite na Facebook grupi NO to GMO in SERBIA

NAPOMENA: Ovo je moj delimično izmenjeni tekst objavljen u magazinu "Sensa""SENSA"

Proteini - nije vam potreban višak (čak ni u teretani)

2010-11-07T06:07:00.030+01:00

Michael Arnstein je vegan maratonac koji
jede samo voće, zeleno lsinato povrće i semenke

Proteini su neophodni za izgradnju većine tkiva, ali njihova funkcija koja naročito zanima muški deo populacije je ona koja se odnosi na izgradnju mišića. Sećate se kako je Roki svako jutro pre trčanja gutao gomilu rovitih jaja. Međutim, da li ste znali da mišići mogu da se izgrade i sa mnogo manje proteina, kao i da ti proteini ne moraju obavezno da budu životinjskog porekla? Štaviše, višak proteina ne samo da se izbacuje iz tela, već može izazvati i zdravstvene tegobe.

Naučno je dokazano da naš organizam može da iskoristi samo 30 g proteina unetih u jednom obroku. Ostatak postaje nepotreban višak i uzrok povećanja kiselosti organizma koji, da bi vratio svoj pH u ravnotežu, iz kostiju izvlači zalihe kalcijuma, jer on deluje bazno. Konstantno unošenje preteranih količina proteina tako ne samo da nema svrhe, već može da bude i uzrok oboljevanja od osteoporoze, kvarenja zuba, stvaranja kamena u bubrezima i drugih problema.

Očigledno je da je protein mač sa dve oštrice.

Biljni proteini su superiorniji Dugo je vladala zabluda o nadmoći životinjskih nad biljnim izvorima proteina. Mit o “kompletnim” proteinima se i dalje prepričava, a njegov opstanak najviše ide na ruku milionskoj industriji mesa, mleka i mlečnih proizvoda, kao i proteinskih dodataka. Hajde zato da jednom za svagda raščistimo zbrku oko esencijalnih aminokiselina i proteina.

Proteini su složene hemijske materije koje se sastoje od manje složenih jedinica - “čuvenih” aminokiselina. Ovih manjih karika proteinskog lanca postoji mnogo, ali one koje nas zanimaju su esencijalne aminokiseline - koje naš organizam nije u stanju da proizvede sam, pa tako moraju biti unete putem hrane. Proteinima bogata hrana životinjskog porekla, poput mesa, mleka, sira, jaja ili ribe, sadrži u sebi sve esencijalne aminokiseline. Ako redovno unosite ove proizvode, unećete i sve neophodne aminokiseline. Ali, sa njima “u paketu” često idu i nezdrave masnoće. Pritom, prošla su vremena kada je holesterol u mesu i mleku bio naša jedina briga. Danas se životinjama često daju hormoni za brži rast, kao i snažni antibiotici. Pritom, životinje (uključujući i ribu) se tove koncentratom dobijenim najčešće od genetski modifikovanih biljaka (soja, kukuruz). Ove, za zdravlje izuzetno štetne i kancerogene materije, nalaze se zato i u mesu, mleku, jajima i ribi.

Zato je jedino pametno rešenje da prestanete da jedete proizvode životinjskog porekla.

Kompletni proteini Ali, pre nego što zakleti “mesojedi” počnu da se mršte i daju čuvenu izjavu o tome kako biljni proteini nisu “kompletni”, hajde da vidimo šta kažu zvanični nutricionistički podaci. Istina je da većina biljnih proteina nije kompletna i zato je, ako želite da unesete sve esencijalne aminokiseline, neophodno da jedete ranovrsnu biljnu hranu.
Aminokiselina metionin, koja je uglavnom nešto slabije zastupljena u mahunarkama, nalazi se u dovoljnoj količini u žitaricama. S druge strane, aminokiselina lizin, koja je smanjena kod žitarica, nalazi se obilato u mahunarkama. Jednostavno unošenje žitarica i mahunraki u jednom obroku, ili u toku dana, “imitira” sastav mesa. “Gurmanski” prevedeno, to mogu biti: integralni hleb i prebranac, integralni pirinač i sočivo, proso i sočivo, heljda i grašak - ili kako već volite.

Na svu sreću, postoje i biljne namirnice koje u sebi imaju kompletan protein, odnosno sve esencijalne aminokiseline u dovoljnoj količini. Soja je najpoznatija, ali ovde treba biti obazriv. Koristite tofu samo ukoliko je naznačeno da je od soje koja nije genetski modifikovana (treba da piše: nije GMO).

Ali evo i dobre vesti - soja nije jedina proteinska biljka!

Kompletan protein predstavlja i pseudo- žitarica quinoa, koja je sve popularnija kod nas. Isti je slučaj i sa leblebijama, koje ne morate samo da grickate pečene, već možete i da ih kupite sirove i skuvate kao pasulj (izvrsne su!). Odličan proteinski “score” ima i sočivo, koje se za razliku od pasulja kuva vrlo brzo - za pola sata. Kompletan protein imaju i indijski orah (kupujte sirovi, koji nije pržen), kao i obične semenke budneve. Onih, manje “kompletnih” proteina ima u velikim količinama u kikirikiju, bademu, heljdi, prosu...

Koliko nam je proteina potrebno? Potrebe za proteinima su različite: u zavisnosti od telesne mase, pola, stepena aktivnosti i sličnog. Razni nutricionisti savetuju različite količine, ali se one uvek kreću od 0.5 do 1 g proteina na kilogram telesne mase. Recimo, za osobu tešku 70 kg sasvim je dovoljno da unese oko 70 g proteina dnevno. Evo samo nekoliko primera kako je lako uneti ovu količinu proteina putem biljne ishrane: kikiriki na 100 g ima 24 g proteina, badem 31 g, kinoa 17 g, integralni hleb 13 g, integralni pirinač 10 g, itd. A sve ove namirnice, za razliku od većine životinjskih, imaju i korisne sastojke u sebi, pored proteina: kompleksne ugljene hidrate, vitamine, zdrave masnoće i obnavljajuće enzime (koji su sačuvani ukoliko biljne namirnice konzumirate sirove).

Za sportiste koji ipak ne žele da se odreknu velikih količina proteina u ishrani, dobra vest je da mogu njihov unos da obezbede i potpuno biljnom ishranom. Postoje brojni vegan sportisti, kao i bodibilederi (na žalost, ne i na našem "mesožderskom" Balkanu). Evo bloga jednog vegan bodibildera , koji će biti koristan za naše buduće vegan snagatore:)
http://veganmuscleandfitness.blogspot.com

Beskvasni ječmeni hleb

2009-05-29T15:33:00.012+02:00

Pečenje beskvasnog hleba izgleda kao komplikacija, ali je zapravo veoma lako, kada uvežbate postupak. Dobra je stvar što čak i u slučaju da hleb ne naraste, one je ukusan, za razliku od neuspelog hleba od belog brašna. Ako nemate ječmeno brašno zamenite ga pšeničnim, kukuruznim, heljdinim, raženim... Ja sam ječmeno brašno sam samleo od zrna ječma (geršle), u mlinu za kafu, koji koristim samo za mlevenje semenki i zrna. U njemu sam skoro mleo i proso za fantastičnu Maslinkinu pitu od prosa. Mislim da je bila dobra ideja da ječam ne sameljem u sasvim fino brašno, već malo krupnije, da bude kao griz. To je hlebu dalo dodatnu rastresitost, pa se nije "spljeskao".

Recept:
Razmitite 1 šolju pšeničnog brašna sa 1 šoljom mlake vode. Ostavite u keramičkoj posudi, poklopljeno tako da ima 2-3 mm prostora lufta, da bi ovo početno testo (starter) moglo da “diše”. Ako je toplo kao što je sad samo tako ostavite testo u nekom ormanu bez promaje, da stoji puna 24 časa, da dobro uskisne. Kada je malo hladnije, umotati testo u čaršav ili tanko ćebence. Za ovo vreme prirodne gljivice iz vazduha “prave gozbu” i hrane se ugljenim hidratima iz brašna, odnosno proizvode ugljendioksid od kojeg testo narasta. Posle 24 časa, gljivice će pojesti svu “hranu” i biće gladne. To je pravo vreme da umešate još brašna, pa će testo zbog gladnih gljivica lepo narasti.
Dakle, u uskisli starter umešajte sada 1 šolju pšeničnog brašna i 1 šolju ječmenog brašna, kao i malo usitnjene morske nerafinisane soli (pola kašičice). Umesite testo, snažno gnječeći oko 10 minuta.Ostavite testo poklopljeno i smešteno na isti način kao i starter, opet 24 časa. Nakon ovog vremena, testo će lepo narasti, rascvetati se…
Za pečenje je važno da imate tešku metalnu ili keramičku posudu sa dobrim poklopcem. Zagrejte tu posudu i poklopac u rerni na 220 stepeni, pa preručite testo, poklopite i pecite 45 minuta na 220 stepeni, bez otklapanja. Otklopite posudu i pecite otklopljeno još oko 10 minuta.

Napomena: Brašna su različite vlažnosti, neko je vlažnije, neko suvlje – zavisi gde ga nabavite, koliko i kako stoji, itd. Moguće je da će biti potrebno malo više ili malo manje vode nego u receptu. Testo treba da bude mekan i kompaktno. Kako testo treba da izgleda, da bi hleb ispao na kraju dobar – to se uči iskustvom. Za pečenje hleba je potrebno puno vežbe i nesupelih pokušaja.
U svakom slučaju, hleb će uvek biti jestiv, bez obzira da li naraste ili ne.

Šargarepa s koprivom

2009-04-19T08:37:00.008+02:00

Kopriva pročišćava organizam, ima posebno lep ukus i može da se spremi na stotine načina. Koprivu ne morate ni da kuvate. Dovoljno je da je izgnječite tako da listovi splasnu i izgube "bockavost". Tako je najzdravija, prelivena s malo ulja i soka od limuna. Ako kuvate koprivu, neka to ne bude duže od 30 sekundi, kako biste sačuvali veći deo korisnih sastojaka.

Za 1 osobu:
Isecite ukoso 3 šargarepe, tako da dobijete duguljaste kolutove, debele oko 1 cm. Zagrejte u šerpi koja ima dobar poklopac 1 do 2 kašičice susamovog ili maslinovog ulja. Dodajte šargarepu, posolite morskom nerafinisanom solju (ne previše, tek da so izvuče prirodnu slatkoću šargarepe). Pržite 1 minut, pa smanjite vatru na najmanje moguće (stavite difuzor plamena, ako ga imate). Dodajte 2-3 kašike vode, dobro poklopite i krčkajte 30 minuta, bez mešanja i podizanja poklopca. Šargarepa će se skuvati u sopstvenom soku i postati izuzetno slatka ako je spremate na ovaj način.

Razmutite kašičicu kuzu praha u 1/3 šolje vode i prelijte šargarepu. Sada mešajte, da se kuzu (koji služi za zgušnjavanje sosa) skuva i da se ne naprave grudvice. Posle minut-dva kuvanja dodajte punu šaku sveže koprive, izmešajte sa šargarepom i kuzu sosom, kuvajte tako 20 do 30 sekundi i odmah skinite sa plamena. Služite odmah, po želji pospite gomashiom (makrobiotički začin od susama i morske soli).

Savet: Ako kuvate unapred za kasnije, pripremite šargarepu i kuzu sos, pa posle podgrejte, ubacite koprivu i odmah služite. Važno je da koprivu jedete što je moguće svežiju.

Prijatno!